Владика Методије на Томину недељу богослужио на Брзави

Објављено: 2 маја, 2022Прегледано: 17

На Томину недељу, 1. маја 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је свету архијерејску Литургију у цркви Светог апостола Томе на Брзави код Бијелог Поља.

-Данашње Јеванђеље које описује догађај Васкрсења Христовог када се Он јавио својим ученицима, тако што је ушао кроз закључана врата у просторију у којој су се они крили, тужни и уплашени, јер су ишчекивали да ће се и њима десити судбина, као што је и њиховом Учитељу. Ту гдје су били сабрани, Исус улази кроз затворена врата не чаролијом да су се откључала или да су била уклоњена, него је, управо, ушао својим телом, показујући тиме да је васкрсло Његово тијело, то духовно тијело такође које је материја, али продуховљена, нова материја, нова твар и творевина, вечна и непролазна у коју ћемо се ми, по Његовом обећању, у онај други Његов долазак, кад буде у слави долазио с анђелима, опет, обући у иста ова тијела, у овој форми и облику, али она васкрсла какво је Он имао кад је ушао кроз затворена врата. Тиме је показао да ће тим тијелом васкрслим, Његовим, том новом твари и новом материјом, чудесном, вјечном и непропадљивом, у потпуности, Дух да господари тако да, по Његовој вољи, Он је бивао видљив пропадљивим очима Његових ученика, а исто тако кад је хтио бивао је невидљив и улазио кроз другу материју и пролазио као Дух, јер је то васкрсло тијело у потпуности било потчињено Његовом духу, рекао је владика Методије и додао:

-Он је мир дао ученицима својим, али не мир земаљски, пролазни и привремени, него истински, прави, дубљи, небески мир за којим чезне свака душа људска. Кад им је рекао: Мир вам, казао је и: Као што је мене послао Отац мој, тако и ја шаљем вас и дунуо је према њима, говорећи: Примите Духа Светог. Морамо знати да Његови ученици, како их је назвао јеванђелиста, који су се били ту сабрали, нијесу само били Једанаесторица апостола великих, ту су били и други ученици, тајни ученици Његови. Сви су они примили Духа Светог. То што је Господ дунуо према њима и рекао им: Примите Духа Светог, показује нам да се Дух Свети једино може примити ако нам Га Господ да, ни на који други начин не може се стећи, нити задобити“, бесједио је Његово Преосвештенство, нагласивши да је Господ тиме хришћане послао на величанствену, божанску, али тешку мисију, да проповедају Његову науку, омогућивши им то даром Духа Светог који је дунуо у њих. Свети Оци од памтивјека до дана данашњег кажу да је највећа вриједност коју може неко да задобије у животу и циљ хришћанског живота – задобити Духа Светог и Његову благодат. Пошто апостол Тома, као што каже Јеванђеље, није био ту кад се Он јавио својим ученицима и утешио их, па су му сабраћа рекла како су видјели Исуса и како им се јавио, а он, можда, најутученији, најтужнији и болнији од свих, а тиме и најсумњичавији, рекао је тада: Ако моје очи Њега не буду виделе и ако не будем ставио прсте своје у ране Његове и руку у ребра Његова, нећу веровати. У данашњи дан, осми дан по Васкрсењу, поново се јавља Исус, исто улази кроз затворена врата и говори им, опет: Мир вам. Зове Тому и каже: Приђе и стави прсте своје у ране моје и руку у ребра моја, и не буди више неповерљив, него веруј. А Тома није ставио прсте своје у ране кад је видио Господа, него је одмах ничице пао и рекао оно у чему се сви догађаји јеванђелски врхуне, врхунац цијелог Јеванђеља је тада изговорио, рекавши: Господ мој и Бог мој. Господу се тако благоизволело, да онај који је највише сумњао и који се показао најслабашнијим међу ученицима Његовим, да он исповеди највећу истину коју нико прије њега исповједио није, а то је да је Исус не само Син Божји и не само Месија, него да је и сам Бог. То је Тома први исповедио. То његово сумњање, нагласио је Владика, је плач хришћанства које се, тек, рађало тих дана. До данас је оно, оценио је Преосвећени Епископ, ојачало а сви наши појединачни животи су као хришћанство у малом, море нас многе сумње, док се не усели благодат Духа Светог у нас, док нас не охрабри и не учврсти, док „у дубоком свом осјећању, и у срцу, најдубљем месту нашег бића, не осетимо самог Бога, исповедимо Га да је Господ мој и Бог мој.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Најновије вести