In memoriam: Протојереј-ставрофор Миле Мијић

Објављено: 24 маја, 2022Прегледано: 16

Давно је речено да је живот упокојених  у сећању живих, али на првом месту у Божјем сећању, у незалазном дану Царства Његовог. У тај незалазни дан овогодишњег Васкршњег попразништва, тачније 14. маја, преселио се врли прота Миле Мијић у 75-ој години свога овоземаљског живота. Ако је тачно, а изгледа да јесте, да је живот у великој мери путовање, онда се наш драги Прота заиста напутовао, иако му овоземаљски живот није био предуг. Од родних Стјењана у Босанској крајини, гдје је угледао свјетлост Божјег дана, пут га је водио преко Хрватске, војвођанске равнице, славних Сремских Карловаца, Немачке и Шведске, да би највећи део свог живота и рада, готово пола века (1976-2022), провео у аустријској покрајини Ворарлбергу где је телом починуо. Породица из које је потекао била је готово истоветна онима које је бесмртни Бранко Ћопић описао у својој Осмој офанзиви.

Прота Миле рођен је 29. августа 1947. године у Великим Стјењанима између Бихаћа и Босанског Петровца, од оца Мирка и мајке Деве, рођ. Шипка. Иначе породица Мијић потиче из Старе Херцеговине. У родном селу похађао је основну школу коју је, по пресељењу породице, наставио у Трновитичком Поповцу (Хрватска), где ју је и завршио. Још као дечак често је одлазио у цркву и активно учествовао на богослужењу. По завршетку основне школе, благословом ондашњег митрополита загребачког Дамаскина, уписује богословију у Сремским Карловцима коју успешно завршава 1970. године. Тада му се већ била породица преселила у Бачку Паланку. У међувремену је одслужио и војни рок. Године 1972. примљен је у Епархију западноевропску и аустралијско-новозеландску. Исте године склапа брак са својом изабраницом Душанком, рођ. Растовац. Венчао их је лично тадашњи епископ Лаврентије. Недуго после склапања брака рукоположен је у чин ђакона и неко време је био Епископов ђакон с местом становања у Дармштату. Следеће 1973. године, по рукоположењу у чин презвитера, епископ Лаврентије поставља јереја Милу на новоосновану парохију за Јужну Шведску и Данску са седиштем у Малмеу. У Шведској неко време студира теолошке науке на универзитету у Лунду. Већ 1976. прелази на новооновану парохију у Ворарлберг и Констанц, која обухвата тромеђу  између Аустрије, Швајцарске и Немачке. Ту остаје до умировљења 2014. и надаље, као пензионер, до упокојења. Године 2003. одликован је највишим чином који Црква прописује за мирско свештенство, правом ношења напрсног крста, као  протојереј -ставрофор.

Прота Миле предано је радио на њиви Господњој где је год био на служби. На парохијама које је служио учвршћивао је у вери своју паству, увек наглашавајући важност Православља  за опстанак нашег народа у овом свету, поготово на ондашњим европским ветрометинама. О. Миле је веома туговао због злосретне судбине српског народа из наших западних крајева и штедро га помагао. Делотворну љубав његову нарочито је доживео и потписник ових редака. Поред највиших црквених одликовања које смо поменули, његов конструктивни рад је приметила и Управа покрајине Форарлберг која га је 2014. одликовала највишим одликовањем Покрајине, златним крстом на повезу. Колика је била љубав проте Мила према цркви илуструје и чињеница да је до последњег издиханија,  као пензионер служио и проповедао реч Божију, помажући млађим свештеницима. Задње Свето Причешће примио је из руку проте Брана Сарића, искреног пријатеља са којим је у задње време највише саслуживао.

Иза почившег Проте остају син Чедо, снаха Христина и унучад Стефан и Мила. Они су поносни на њега, као што се и он поносио с њима. Света заупокојена литургија служена је у Фелдкирху у цркви званој Frauenkirche коју  је римокатоличка бискупија уступила православним Србима залагањем оца Миле. Сахрањен је такође у Фелдкирху на гробљу Светог Михајла, где су га испратила деветорица браће свештеника уз присуство великог броја верника и поштовалаца оца Миле. У име Његовог Преосвештенства епископа аустријско-швајцарског г. Андреја изразе саучешћа породици је упутио прота-ставрофор Драган Ерић, архијерејски намесник западноаустријски. Од оца Миле бираним ријечима се опростио и његов наследник на парохији прота Никола Баловић.

На крају и отац Миле, као некада св. апостол Павле, може да каже: Добар рат ратовах, трку сврших и веру одржах (Тим 4,7). Вечан Ти помен достоблажени и приснопамјатни, брате и саслужитељу наш, оче Миле!

Протојереј-ставрофор Славко Љ. Зорица,
Инспектор Богословија  СПЦ

Најновије вести