Слава храма Светих цара Константина и царице Јелене у Сељашници

Објављено: 8 јуна, 2022Прегледано: 15

Слава храма Светог цара Константина и царице Јелене у Сељашници код Пријепоља, свечано је прослављена 3. јуна 2022. године светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије уз саслужење настојатеља манастира Успења Пресвете Богородице у оближњим Сељанима, игумана Петра, јереја Небојше Јовановића и протођакона Ивана Савића.

После заамвоне молитве кренуо је трократни опход око светог храма а затим су освештани славски дарови и пререзан славски колач, које је припремио домаћин овогодишње славе г. Игор Топаловић из Сељашнице са породицом.

Честитајући славу старешини храма протојереју-ставрофору Слободану Симићу, кумовима овогодишње славе, члановима црквеног одбора, мештанима Сељашнице и свим њиховим гостима, Преосвећени је рекао:

– Настављамо празновање празника који смо јуче започели, празник Вазнесења Господњег. Његов други назив је Спасовдан. А он се тако зове из разлога да бисмо се подсећали на циљ, на тему нашег живота. Ми не водимо овај свој живот хаотично, без икаквог промишљања, не водимо га случајно, него промишљено. Наш живот је усмерен ка Царству Небеском, Животу Вечном. Нама је намењено да вечно живимо. Зато је Син Божији дошао међу нас и постао наш учитељ и предводитељ, пострадао за нас, победио грех и ђавола и све његове измишљотине, а пре свих смрт. Господ наш Христос нас је од свега тога ослободио и повео нас путем Живота.

– Од тога дана када се Господ наш, Спаситељ, прославио и узнео на Небо, ми имамо као главну тему свога живота спасење, своје и оних око нас, спасење ближњих, рода нашега, целог човечанства. Да бисмо то остварили потребно је гледати у оне који су умели да иду путем спасења, а то су они које ми зовемо Светитељи Божији. Међу њима, у црквеном календару, за данашњи дан су уписани Свети цар Константин и његова мајка царица Јелена. Гледајући у њихов светли лик имамо много тога да извучемо корисно и поучно за нас данас.

Владика је затим укратко подсетио присутне на дивно и славно житије Светих Константина и Јелене и на нека њихова величанствена дела која су оставили нама у наследство и чије последице и данас уживамо, и потом наставио: – Свети цар Константин је успео да испуни свој живот светлим добрим делима. Нису сви хришћани једнако успешни, може се догодити да и они у нечему греше, али њима је отворено покајање, поправка. Господ прашта онима који се покају, поново се усправе и крену правим путем.

– Највећу задужбину коју може неко принети своме роду и Богу, јесте да од себе направи задужбину. Да ми будемо та задужбина, добар човек, испуњен свим врлинама, да светлимо. Такав пример нам дају сви наши свети преци. Нису они оставили само велике задужбине, славне манастире, а наставили да живе као незнабошци. Не, него су они прво од себе направили светитеље, добре људе, добре личности, а онда су наставили да делају добро и око себе. Тако су те њихове задужбине, храмови, само подсетници шта су они од себе направили, они су највећи храм, сваки од њих.

– Гледајући у светитеље, гледајући у цара Константина, ми се и сами од њих учимо боље него из неке књиге. Они нам показују како то изгледа на делу, на примеру, имати љубав према ближњем. Ако нисмо до сада, можемо почети од данас и остатком свога живота дати добар закључак целом свом животу. То би и био смисао овог нашег данашњег прослављања Светих цара Константина и царице Јелене. Ја видим да сте ви на добром путу, и то показујете овим великим достојанственим сабрањем у овом светом храму, подстакао је Епископ Атанасије присутне да наставе добар хришћански живот којим су кренули.

Старешина храма Светог цара Константина и царице Јелене у Сељашници, прота Слободан, захвалио се Епископу Атанасију што увек налази снаге и љубави да буде молитвено са својим верним стадом и, као знак посебне пажње и љубави мештана Сељашнице и њиховог пароха, поклонио је Епископу велики ручни крст који је ношен кроз Свету Земљу и прошао сва света места која нас сећају на живот Господа нашега Исуса Христа међу нама а која православни хришћани са љубављу посећују.

За идућу годину, за домаћине славе, јавили су се Срђан Јакшић, Миљан Брашанац и Драгослав Лововић. Игор је са својом породицом, осим славских дарова, приредио трпезу љубави која је послужена у порти храма где је саборовање настављено уз послужење и угодне разговоре.

Мештани Сељашнице су епископу Атанасију пренели неколико занимљивости из времена градње храма: храм Светих Константина и Јелене подигнут је на темељима претходне богомоље из тринаестог века. Комплетно је озидан каменом, зидови су дебљине око метар. Само место на коме је подигнут је необично. Видљиво је из 16 околних села, и ни једно од тих села нема храм. Мештани са поносом истичу да им њихов храм изузетно много значи, а као нешто посебно наглашавају да, од када је храм подигнут, околна села никада нису пострадала од временских непогода, нарочито не од грâда који је раније био честа појава.

Извор: Епархија милешевска

Најновије вести