Нови Божји Закон

Објављено: 21 јуна, 2022Прегледано: 35

Шта је нови Божји закон?

То је закон који је откривен и предан преко Исуса Христа, Сина Божјег, Месије.

Како се још зове овај нови закон?

Последњи закон Божји.

Зашто?

Зато што је то последњи закон Божји и други неће бити дат до краја света.

Како се још зове овај нови закон?

Унутарни закон Божји, јер се односи на најунутарњије мотиве свих наших спољних делатности.

Како онда да назовемо Христов закон?

Нови, крајњи, или унутарњи закон Божји, доследно, најсавршенији и једино спасавајући божански закон.

Зашто Бог није дао преко Мојсија исти закон као преко Христа?

Из истог разлога и кога ми учимо децу да ово чине, а оно не, као азбуку правилног руковођења, без улажења и објашњавања деци невидљивих мотива за овакве делатности. Ово св. ап. Павле објашњава речима: „И ја браћо, не могох с вама говорити као с духовнима, него као с телеснима, као и с малом децом у Христу. Млеком вас напојих пре него јелом.“ (I Кор. III, 1, 2).

Какве су разлике између спољњег закона датог преко Мојсија и унутарњег закона датог преко Исуса Христа?

Спољни закон је дат као припремни једном малом пастирском племену, док је унутарњи закон дат свима народима на земљи, који су везани међусобно у једну духовну и заједничку Божју породицу драгоценом крвљу самога Христа

1. Две највеће заповести Новог закона

Које су две највеће Христове заповести, или заповести новог и последњег закона Божјег?

Прва је ова заповест:

„Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом, и свом снагом својом;”

И друга је као и ова:

„Љуби ближњега свога као себе самога“ (Мат. XXII, 37—40; Мк. XII, 30—31).

Шта је рекао Христос о величини ових двеју заповести?

Он је рекао: „О овим двема заповестима виси цео закон (стари) и пророци“. Он је такође рекао: „Од ових нема веће заповести“.

Да ли то значи да је стари закон од десет Божјих заповести постао безначајан и поништен пошто су проглашене ове две заповести?

Не. То само значи да љубав према Богу и према ближњему усавршава цео стари закон, као што апостол каже: „Љубав је испуњење закона“. (Рим. XIII, 10). Другим речима: љубав је изнад свих заповести и забрана, јер она обуздава више него што се тражи и чини више него што се очекује.

Шта то значи љубити Бога?

То значи волети Га више свега, више него себе, или породицу, или свет, или ма шта у свету.

Шта значи љубити Бога свим срцем својим?

То значи пренети сва осећања свога срца у једно осећање љубави према Богу.

Шта значи љубити Бога свом душом својом?

То значи расветлити и загрејати сву своју душу љубављу према Богу.

Шта значи љубити Бога свом мишљу својом?

То значи управити све своје мисли на мисао љубави према Богу.

Шта значи љубити Бога свом снагом својом?

То значи усмерити све снаге своје воље на дело које је угодно Богу, нашој љубави.

Шта значи друга заповест новог закона: „Љуби ближњега свога као себе самога“?

Пре свега, то значи да је потребно да љубимо Господа Исуса Христа, Савршеног Човека, као ближњега нама најмилијег и најближег, а кроз Њега и све друге наше ближње.

Да ли је наша љубав према Исусу Христу укључена у прву заповест?

Заиста јесте, али се ту подразумева љубав према Њему као Богу, у исто време са Оцем и Духом Светим, а овде се подразумева љубав према Њему као човеку, правом обрасцу истинитог човека, „најплеменитијем од синова људских“.

Да ли је Господ Исус Христос говорио о дужности љубави према Њему?

Да, врло упечатљиво. Он је рекао: „Ко љуби оца или матер више него мене, није мене достојан: и ко љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан.“ (Мат. Х,37).

Исто тако је рекао: „Ко љуби мене и Отац мој љуби њега. Ко мрзи мене, мрзи и Оца мога” (Јован XV, 23)

„Сам вас Отац љуби, јер сте љубили мене“ (Јован XV, 27).

Он је питао Петра: „Симоне, сине Јонин, љубиш ли ме“ (Јован XXI, 15).

Ово питање Он поставља свакоме од нас: „да ли Ме љубиш?“

И св. ап. Павле каже: „Ако ко не љуби Господа Исуса Христа, да буде проклет!“ (I Кор. XVI, 22).

Шта се онда може рећи о нашој љубави према другим људима?

Исто као што љубимо Бога преко Исуса Христа исто тако љубимо и људе преко Исуса Христа.

Да ли је онда наша љубав према Исусу Христу темељ наше љубави према Богу и људима?

Јесте, јер ако љубимо своју Љубав, Христа, љубимо и све које Он љуби и за које је Он умро. Тако. нас обе заповести обавезују да љубимо Исуса Христа, љубљеног Посредника између Бога и људи. Без љубави према Њему, наша љубав према Богу и према људима не може бити права и потпуна.

Шта је још речено о љубави у Новом завету?

Заиста врло много. На пример: Наше знање о Богу зависи од наше љубави према Богу: „Сваки који љуби … познао је Бога, а који не љуби, не познаје Бога, јер је Бог љубав“. Такође наш мир зависи од наше љубави према Богу: „Бог је љубав и онај ко пребива у љубави, пребива у Богу и Бог у њему“, и „ у љубави нема страха“ а где нема страха ту је мир. Такође наша снага и срећа, а изнад свега наше спасење и вечни живот зависе од наше љубави према Богу и нашој браћи.

Који је видни изражај наше љубави према Богу?

Молитва и испуњење воље Божје.

Који је практични изражај наше љубави према ближњему?

Доброчинство. Другим речима: милосрдна дела, речи, мисли и молитве, све и увек у име Господа нашега Исуса Христа и Њега ради.

2. О молитви

Шта је хришћанска молитва?

То је начин нашег додира с Богом, кроз који изражавамо своју веру, наду и љубав.

Какве врсте молитве имамо?

Четири врсте: Унутарња молитва, Спољна молитва, Лична молитва и Заједничка молитва.

Шта је унутарња молитва а шта спољна молитва?

Унутарња молитва се још зове и умна молитва. Она се. врши у ћутању. Спољна молитва се говори гласно.

Како често треба да се молимо?

То зависи од тога колико љубимо Бога. Што више волимо Бога, ми смо у чешћем додиру с Њим. Најдостојнији су они који се непрестано моле Богу, према Христовој речи „треба се непрестано молити“ (Лук. XVIII, 1).

Како је могуће молити се непрестано?

Молити се непрестано могуће је умно или на унутарњи начин. Можемо упућивати Богу своје нечујне молитве чак и када путујемо или када радимо: хвалећи Га, славећи Га, или призивајући Његову помоћ.

Која је најкраћа нечујна молитва?

„ Г о с п о д е И с у с е с м и л у ј с е н а м е н е!“

Шта је лична а шта заједничка молитва?

Када се човек моли насамо, у себи или нечујно, то је лична молитва. Када се он придружује молитви других људи у цркви или на неком другом месту, таква се молитва зове јавна молитва.

Које су од ових молитава обавезне за сваког хришћанина?

Обе су обавезне за сваког хришћанина. Потребно је да се молимо тајно у себи, а такође јавно и гласно. Када смо насамо, треба да се молимо свугде, а треба да се молимо и заједно с другим хришћанима у цркви. Светитељи чине то исто.

Које су главне мисли у свакој правилној молитви?

Свака правилна молитва обично има три дела: благодарење, мољење и слављење. Прво, благодаримо Богу за све што смо примили од Њега, друго молимо од Њега што нам је моментално потребно, и треће славимо и величамо Његову доброту, силу и славу.

3. Молитва Господња

Најсавршенија молитва коју употребљавамо у дому и храму је м о л и т в а Г о с п о д њ а. Она се зове тим именом јер је њу предао својим ученицима Господ Исус Христос као образац молитве.

Како гласи молитва Господња из Јеванђеља?

„Оче наш, који си на небесима,

да се свети име Твоје

да дође царство Твоје,

да буде воља Твоја, и на земљи као и на небу.

Хљеб наш насушни дај нам данас;

и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;

и не уведи нас у искушење, но избави нас од зла.

Јер је Твоје царство, и сила, и слава у векове векова. Амин.“

Шта садржи молитва Господња?

Најпре, призив или поздрав, затим седам молби, и на крају слављење.

Како почињемо?

Почињемо призивом Бога, називајући га „Оче наш.“

Зашто не кажемо „Оче мој“?

Једино нестворени, али рођени Син Божји Исус Христос има право да Бога зове „Оче мој“ а ми, створени и усвојени синови и кћери Божје самопрегорном жртвом Христовом, имамо част да Његовог Оца зовемо Оче наш (Јн. I, 12).

Има ли још који разлог да зовемо Бога својим оцем?

Постоји велики друштвени разлог. Христос жели да се љубимо међусобно као браћа. Али само они који признају једнога оца, могу се сматрати браћом.

То значи: када називамо Бога својим Оцем, доследно се међусобно зовемо браћом, зар не?

Сасвим тако. Нема братства где нема заједничког очинства.

Зашто не зовемо Бога „Наш створитељ“?

Зато што је Бог створио све ствари, али Он је више него Творац, Он је Отац свих људи, који су препорођени Духом Светим и стога су постали „деца Божја“. Тако више нису створења већ деца.

Зашто кажемо: „Који си на небесима“?

Зато што истинити Бог вечно борави на небу, тј. изван времена и простора, а није ограничен земљом као лажни богови идолопоклоника, поклоника природе и људи.

Прва молба

Која је прва прозба у молитви Господњој?

„Нека се свети име Твоје“.

Какву жељу изражавамо овом молбом?

Молимо од Бога помоћ да се Његово име поштује међу људима и да се држи за свето изнад сваког другог имена у свету. У Старом завету када је Бог био познат као Творац и Судија, људима је било забрањено, „да узимају име Божје узалуд“. Кроз нови закон о љубави ми смо обавезни да чинимо много више, тј. да проносимо у свом животу и свугде около нас поштовање најсветијег имена свог Оца, да чак и умиремо за то име, као што су умрле миријаде хришћанских мученика.

Друга молба

Која је наша друга молба у молитви Господњој?

„Нека дође царство Твоје“.

Какву жељу изражавамо овом прозбом?

Молимо Божју помоћ да небеско Царство Свете. Тројице у Јединици буде остварено у нашим душама, у нашим породицама, у нашем народу и у целом свету.

Може ли се ово рећи јасније?

Као што су Отац, Син и Свети Дух једно у вечној хармонији, мира, сили и слави, тако исто желимо да наш разум, срце и воља буду јединствени, као божанска стварност чије су слике наше душе. Какав је оригинал, таква да буде и слика.

Како можемо знати да је Царство Божје дошло? „Царство Божје је правда и мир и радост у Духу Светоме“ (Рим. XIV, 17). Када видимо да је ово остварено у нашим душама, и тако исто међу људима около нас, можемо бити сигурни да је дошло Царство Божје.

Трећа молба

Како гласи трећа молба у молитви Господњој?

„Да буде воља Твоја и на земљи као и на небу“.

Какву жељу изражавамо овом молбом?

Молимо Божју помоћ да зауставимо у себи колебање између Бога и Сатане, између добра и зла, и да се потпуним одбацивањем Сатанине воље можемо предати Очевој вољи, као што је Господ наш Исус Христос учинио молећи се у Гетсиманској башти: „Нека буде Твоја воља, а не моја“. (Марко, XIV, 36).

Зашто кажемо: „Као што је на небу“?

Зато што се на небу анђели и светитељи свим срцем и пуним радости покоравају вољи Божјој Божја воља је њихова воља, што их чини вечно срећним. То је оно што ми молимо и за нас на земљи.

Четврта молба

Како гласи четврта прозба у молитви Господњој?

„Хлеб наш насушни дај нам данас“.

Какву жељу изражавамо овом прозбом?

Прво, ми њом изражавамо своје уверење да без Божје силе и милосрђа не можемо живети ни један једини дан;

Друго, пошто можемо сваког дана умрети, молимо да нас спасе безумних жеља да скупљамо богатства за недогледну будућност, док наши ближњи могу да умру у жељи за свакидашњим хлебом. Другим речима, молимо Бога да нам да ни више ни мање него што нам је потребно.

На коју се овде врсту хлеба мисли?

На две врсте: материјални и духовни хлеб, јер ниједан од ових не можемо добити без Божје благодати и милосрђа. Материјални хлеб расте из земље, а духовни долази с неба. Први је за тело, а други за душу. За материјални хлеб је Христос рекао: „Не живи човек само о хлебу…“ (Мат IV, 4), а о духовном хлебу Он је рекао: „Ја сам хлеб живота који сиђе с неба, ко једе од овога хлеба, живеће вечно“ (Јн. VI, 51). Тако наш насушни хлеб првенствено је сам Христос, а други хлеб је само додатак овоме.

Пета молба

Како гласи пета прозба у молитви Господњој?

„И опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим“.

Какву жељу изражавамо овом молбом?

Молимо Божју помоћ да се савладамо и опростимо ближњима преступе које су учинили против нас, како би и Он могао опростити нама наше грехе. Речено је такође из истих усана: „Ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше“. (Ма-рVI, 14, 15).

Шеста молба

Како гласи шеста прозба у молитви Господњој?

„И не уведи нас у искушење.“

Какву жељу изражавамо овом молбом?

Молимо Бога да се сети наших људских слабости и не шаље на нас тешке напасти ради нашег учвршћења нити да дозволи ђаволу да нас куша у невољи.

Каква је разлика између Божјег пробања и ђаволовог кушања?

Заиста врло велика. Када Бог пушта на нас разна страдања, Он то чини у намери да ојача наше врлине, као када се комад гвожђа стави у ватру и постане челик. Ђаво. сасвим супротно, куша нас неким грехом или покором у намери да нас учини горим, нечистијим, слабијим, и на крају да нас потпуно одвоји од Бога и сасвим упропасти.

Седма молба

Како гласи седма прозба у молитви Господњој?

„Но избави нас од зла“.

Какве жеље изражавамо овом молбом?

Молимо Божју помоћ да нас ослободи од рђавих дела и рђавих делатеља. Као да се молимо: Сачувај нас, Оче, од рђавих дела и зашити од злотвора.

Ко је највећи злотвор од кога се молимо да нас Бог сачува?

Сатана. Сви греси и зла која из њих произилазе настају од Сатане. Стога овом прозбом молимо Бога, који је светлост и љубав, да нас избави од Злог, који је сам по себи тама и мржња.

Прослављање

Чиме се завршава молитва Господња?

Славословљем или доксологијом, која гласи: „Јер је Твоје царство, и сила, и слава кроз све векове. Амин.“

Шта изражавамо овим славословљем?

Изражавамо своју веру у Бога као најмоћнијег и најславнијег Цара, који једини може испунити наше молбе. Зато Га величамо, славимо и љубимо.

Шта значи реч — Амин?

Амин је једно од Божјих имена. Господ је рекао св. ап. Јовану: „Тако говори Амин, сведок верни и истинити, почетак створења Божјега“. (Откр. III, 14). Ми свршавамо сваку молитву и свако благодарење Богу овим именом: Амин. То је исто као да се каже: Бог, Истина. Такође приликом изрицања заклетве, ми завршавамо са Амин, што значи: Оно што кажем је истинито као Истина, или као Бог.

4. Карактер хришћанина према Новом Христовом Закону

Нови или последњи закон Божји је дат људима преко Исуса Христа, оваплоћеног Бога с циљем да се у људима формира нови карактер, да постану нови људи, који су достојни да се назову децом Божјом и буду достојни да наследе небеско Царство Божје.

Овај нови карактер човека треба да буде боголикост и христоликост и треба да се развије из свих јеванђелских врлина, личних и општих.

Развијање хришћанског карактера

Духовни и морални карактер хришћана се развија утицајем троструких фактора.

Који су то фактори?

Послушност Христу и Његовој Цркви, лични напори у доживљавању свих врлина, и Божја благодат кроз свете тајне или нарочито надахнуће.

Које су највеће хришћанске врлине?

Вера, нада и љубав.

Можемо ли то изразити другим речима?

Право мишљење кроз веру у Христа; чисто осећање кроз наду у Христа и добро дело кроз љубав у Христа.

Које су друге хришћанске врлине?

Има их много, али се сматра да су њих седам изнад осталих.

Које су то врлине?

Смерност,

Дарежљивост,

Морална чистота,

Милосрђе,

Уздржљивост,

Кротост, и

Ревност у вери.

Како стичемо ове врлине?

Понављањем и понављањем докле нам ове врлине не постану природне као дисање.

Да ли је понављање хришћанских врлина врло битно у развијању нашег карактера?

Да, исто као што се право образовање састоји углавном од понављања, а ово је у ствари примењивање хришћанских врлина у животу.

Шта омета правилно развијање хришћанског карактера?

Грех.

Шта је грех?

Суштински, сваки грех је лаж и насиље.

Које грехе зовемо смртним гресима?

Оне који одводе у вечну смрт. Њих има седам.

У каквом су односу они према седам великих врлина?

Они стоје насупрот овим врлинама, као:

Гордост, насупрот смерности, среброљубље, насупрот дарежљивости, разврат, насупрот моралној чистоти, завист, насупрот милосрђу, неумереност, насупрот уздржљивости, гнев, насупрот кротости, очајање, насупрот ревности у вери.

Постоје ли други тежи греси?

Постоје тзв. четири греха који вапију на небо за казну.

Који су то греси?

Хотимично убиство с разбојништвом, содомија, закидање најамничких плата и кињење удовица и сирочади.

Постоје ли многи мањи греси?

Постоје многи и многи мањи или опростиви греси у мислима, речима, жељама и делима.

Како се можемо ослободити грехова?

Светом тајном покајања, чврстом самодисциплином да се греси не понове као и упражњавањем врлина.

5. Блаженства

Господ наш Исус Христос изашао је на гору и учио своје ученике говорећи: „БЛАЖЕНИ СУ СИРОМАШНИ ДУХОМ, ЈЕР ЈЕ ЊИХОВО ЦАРСТВО НЕБЕСКО.“

Сиромашни духом су они који себе сматрају врло малим у поређењу с величином Божјом и који чезну да се обогате у Богу и у његовом царству.

„Блажени су који плачу, јер ће се утешити.“

Они који плачу у овом пролазном свету личе на Сина Божјег, који се никад није смејао, а врло често је плакао, због људског неразумевања, грехова и страдања.

„Блажени су кротки, јер ће наследити земљу“.

Кротки су човекољубиви и дуготрпљиви људи. Због своје кротости Христос је назван Јагњетом Божјим. Надувени и срдити су противност кроткима. Они хватају на брзину и на брзину губе. После дужег времена кротки добијају. Хришћани су били гоњени од незнабожаца и скоро истребљени, али данас они имају превласт на земљи.

„Блажени су гладни и жедни правде јер ће се наситити“

Гладни и жедни правде су људи којима тешко пада неправда у свету. Они ће видети победу васкрслог Христа који ће победити све силе зла, и њихова ће срца бити испуњена задовољством и радошћу. Они ће видети и победу гоњене Цркве и зарадоваће се.

„Блажени милостиви, јер ће бити помиловани“.

Како ми поступамо са децом Божјом, тако ће Бог поступати с нама. Милост за милост. Али надокнада Божјег милосрђа је неупоредиво већа од милосрђа људи. „Они ће примити стоструко“, рекао је Господ милостивима.

Милосрђе је двострука врлина: лична и друштвена. Милостиви смо и према себи самима када не заборављамо своју душу и њено спасење. Егоизам, освета и суровост супротни су милосрђу.

„Блажени су чистога срца, јер ће Бога видети“.

Људско срце је право око за гледање духовних стварности, а у првом реду — Бога. Дугим упражњавањем и Божјом благодаћу срце се може очистити од свих грешних прљавштина, као што сведоче Житија светих. Рђаве мисли и жеље прљају и заслепљују срце.

„Блажени су миротворци, јер ће се синовима Божјим назвати“.

Христос је назван Кнезом мира. Он је давао мир својим ученицима. Свако може дати оно што сам има. Ако имамо мир у својим душама, можемо дати мир и другима – мир разума, срца и воље — троструки мир у јединству — то је стварни божански мир у души. Неуравнотежена душа не може имати мира.

„Блажени су изгнани правде ради, јер је њихово Царство небеско“.

Бити гоњен ради правде значи бити сличан Христу и апостолима. У Православној цркви појавио се огроман број мученика који су пострадали за правду, који су населили Христово Небеско царство. Св. ап. Петар пише: „Јер је боље, ако је воља Божја, да страдате добро чинећи, него зло чинећи“ (I Петр. III, 17).

„Блажени сте ако вас узасрамоте и успрогоне и реку против вас свакојаке рђаве речи, лажући мене ради“.

Овде Христос говори о страдању његових следбеника, ради Њега. Они ће бити вређани, клеветани и мучени. Али они треба да све претрпе с несаломљивом вером и надом у Њега, који ће доћи у своје време као последњи Победилац и праведни Судија. Он ће тада засвагда одвојити праведне од неправедних.

Закључак

„Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на Небесима“.

Радујте се у плачу, радујте се у страдању, радујте се у умирању, јер најбољи у људском роду, који су прошли исти трновит пут као и ви, чекају вас сада у оном свету којим влада Христос, и где нема уздаха, ни туге, ни страдања, већ живот и радост вечна.

6. Друге личне и друштвене врлине

Поред Блаженства Господ наш Исус Христос дао је упутства својим следбеницима, за стицање и других личних и друштвених врлина, које су битне за изграђивање њиховог хришћанског карактера. Ове се врлине могу стећи само савесним и ватреним залагањем и животом, као што су мислили и радили Свети Оци Цркве.

А. Упражњавање личних врлина

Унутарња молитва.

„Када се молиш, уђи у одају своју, затвори врата своја и помоли се Оцу своме, у тајности, и Отац твој који види тајно, наградиће те јавно.“ (Матеј, VI, 6).

Пост

пред Богом а не пред људима. „Када постиш , не показуј људима да постиш, већ Оцу, који је у тајности, и Отац твој који види тајно наградиће те јавно.“ (Матеј, VI, 16).

Чување душе.

Потребно је духовно бринути и о телу и о души, о сваком посебно. Душа се разликује од тела и потребна јој је друкчија храна, одећа и светлост. „Хе живи човек само о хлебу, већ о свакој речи Божјој“ (Лука IV, 4).

Чување јединства душе.

Јединство у души значи снагу и мир, док подељена душа значи слабост и пропадање. „Ако је дом подељен у себи, такав дом не може остати” (Матеј XII, 25) рекао је Господ. Он је такође рекао: „Нико не може служити два господара… Не може служити Богу и мамону“ (Матеј VI, 24).

Контролисање срца и мисли.

Добре мисли су семе за добра дела. Бог види наше мисли. Знајући људске мисли Господ Исус је рекао: „Зашто помишљате зло у срцима својим“ (Мат. IX, 4), „Јер из срца излазе зле мисли, прељубе“ и свако зло (Мат. XV, 19). Потребно је стално вежбање у добрим мислима и жељама.

Контролисање језика.

„Заиста, вам кажем, за сваку узалудну реч коју кажу људи, одговараће у дан Суда“ (Матеј, XII, 36).

Избегавање притворства.

„Чувајте се квасца фарисејскога. које је притворство” (Лука XII, 1). „Нема ништа тајно што се неће дознати“ (Матеј, X, 26).

Потребно је бити као дете

у скромности, искрености и вери. „Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско“ (Матеј XVIII, 3).

Издржљивост.

Издржати све тешкоће у испуњењу закона Христовог значи осигурати спасење душе. „Који претрпи до краја тај ће се спасти“ (Матеј, X, 22).

Обуздање

од неумерености хране, пића и узнемирености. „Чувајте се да се срца ваша не преоптерете храном, бригама овога света“ (Лука XXI, 34).

Тврдо веровање

без икакве сумње у Христову силу и милосрђе. „Не бојте се, само верујте“. Верујте да „Богу ништа није немогуће“

Господ Исус је рекао: „Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује“. Запамтите, да без чврсте вере у Христа, нада и љубав су без темеља.

Познавање

Светог Писма и силе Божје мора да расте сваког дана. То снажно помаже јачању наше вере у Христа. Господ је укорео садукеје због њиховог незнања, говорећи: „Не познајете ни Свето Писмо, ни силу Божју.“

Усамљеност

је врло корисна ради самопосматрања, разматрања свог сопственог живота и разговора с Богом. Врло је пријатно за оног који зна да искористи усамљеност, док је она за површне досадна, Господ Исус је често одлазио у усамљена и пуста места, и „бејаше тамо сам“.

Слобода од ствари.

Човеков се живот не састоји у обиљу ствари које поседује. Човекова душа више вреди пред Богом од читавог света. „Јер шта вреди човеку ако добије цео свет, а изгуби душу своју” (Лк. XII, 15; Мат. XVI, 26). Морамо бити обазриви да не изједначимо себе, своју личност, или своју душу с материјалним благом, већ да уздигнемо своје душе изнад свега у свету.

Стајање пред Богом.

Прави религиозни човек потпуно је свестан да стално стоји пред живим и свевидећим Господом. Стога се стиди греха и поносан је; делом које је праведно пред Богом. „А вама је и коса на глави сва избројана.“ (Мат. X, 30).

Пребивање у Христу.

„Онај који буде у Мени и Ја у њему, он ће родити многи род; јер без Мене не можете чинити ништа“ (Јован XV, 5). Стога нека Христос уђе у твоје срце као у своју одају и нека управља из твог срца твојим мислима, жељама и делима.

Очекивање смрти и суда.

Човек који сваког дана гледа и слуша како умиру хиљаде људских бића, а не мисли на своју смрт није разуман. Човеку који није мислио на приближавање смрти, већ гомилао храну за далеку будућност Бог је рекао: „Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе; а шта си припремио, чије ће бити?“ (Лука XII, 20).

Благодарност

према Богу је велика врлина. Ако сте примили мало од Бога, а благодарили сте за то, Он ће то умножити, као што је умножио пет хлебова.

Прослављање господа.

Хе тражите славу од људи, већ славите Бога. Што више дадете више ћете примити. Реците, као што је рекла Пресвета Дјева: „Велича душа моја Господа и обрадова се дух мој Богу Спаситељу Моме“. (Лука I, 46—47).

Б. Упражњавање друштвених врлина

Давање милостиње.

„Када чиниш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери, да их хвале људи. Нека не зна левица твоја шта чини десница И Отац твој који види у тајности, платиће ти јавно“. (Мат. VI, 2—4).

Давање без оклевања.

„Који иште у тебе, подај му; и који хоће да узајми не одреци му“ (Мат. V, 42) Дај све у име Христа и братства ради.

Љубав према непријатељима.

„Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се Богу за оне који вас гоне“ (Мат. V, 44). Другога пута нема ка заједници са Христом, ни да се у свету оствари мир и братство.

Чинити добро људима.

Како? Исто онако као што желимо да људи нама чине. „Све, дакле, што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима; јер је то закон и пророци“. (Мат. VII, 12). После две велике Христове заповести, ова је највећа.

Опраштање брату.

„Ако се брат твој огреши о тебе, покарај га; па ако се покаје, опрости му. И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође теби и рече: кајем се, опрости му“. (Лука XVII. 3-4),

Скромност.

Христос је био рођен у стаји. Зашто се онда ми боримо за највише части и прва места? Седи на последње место… „Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понизи, подигнуће се“ (Лука XIV, 11)

Сажаљење према грешницима.

То је пут да им се помогне да се поправе. Исмевање и осуђивање ништа им не користи. Христос је на такве гледао као на болеснике. Он их је посећивао (Закеј), јео са њима (Матеј), срдачно разговарао с њима (жене грешнице) и зато је успевао да им врати духовно здравље и људско достојанство.

Помирљивост.

Пре одласка у цркву, а исто тако пре доласка пред суд, хришћанин је дужан покушати да се измири са својим противником (Мат. V, 23—25). „Ако се брат твој огрешио о тебе“ предузми постепене мере које је јасно одредио Господ (Мат. XVIII, 15—17).

Одважно исповедање Христа пред људима.

„Ко се постиди мене и мојих речи пред људима, и Син Човечији ће се постидети њега када дође у слави својој“ (Лука IX, 26)

ОПРЕЗНОСТ ОД ЛАЖНИХ ХРИСТОСА.

Неверници и непријатељи Христови ће уместо истинитог Христа Господа прогласити себе или друга лажна и опасна лица за „христосе“ Предвиђајући ово, Господ Исус је опомињао: „Будите обазриви да вас не преваре. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос… Не идите за њима“ (Лука XXI, 8)

Удовољавање дужностима.

„Дајте ћесарево ћесару и Божје Богу“ (Мат. XXII, 21). То значи: Дајте световним властима оно што свету припада, а Богу духовне прилоге. Као што је лик ћесара на новцу, тако је лик Божји на човековој души.

Разборитост.

„Коме је много дано, много ће се искати од њега.“ (Лука XII, 48) било у здрављу, или богатству, знању или части. Ако вам је дато мање, мање ће се тражити од вас. Божја правда је одређена и савршена. Није мудро бунити се против таквих закона.

Готовост на служење.

Служење је оплемењено од Христа и кроз Христа. Тако су добровољне слуге у име Божје ново племство. „Син човечји није дошао да му служе, већ да служи…“ (Мат. XX, 28). „Ако ја, ваш Господ и Учитељ, опрах вама ноге и ви сте дужни једни другом прати ноге … Ја вам дадох углед“ (Јн. XIII, 14—15).

Готовост на жртвовање,

не само материјалних ствари, већ и свог живота за Христа, који је. себе жртвовао ради нашег вечног спасења. „Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје“ (Јн. XV, 13). Можемо имати много пријатеља, али највећи је Христос.

НАДАЊЕ,

или хришћански оптимизам. У свим невољама, несрећама, страдањима, чак и у мукама и смрти, хришћанин је пун наде, јер се сећа Христових речи:

„Велика је награда ваша на небесима.“

„Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити“.

„Ја победих свет“.

„Даде ми се свака власт на небу и на земљи.“

Најновије вести

Повезане вести