Патријарх Порфирије: За Христа и Цркву смо се непрестано рађали у Лелићу и Ћелијама

Објављено: 30 јуна, 2022Прегледано: 60

Беседа Патријарха српског Г. Порфирија у Саборном храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, 29. јун 2022. године

Брате и саслужитељу, вВладико Исихије, браћо и саслужитељи архијереји наше помесне Цркве Православне и Српске, драга браћо и сестре, Ваљевци, честити хришћани, светосавска децо и благословени верници читаве Епархије ваљевске и овог благословеног краја, благодарни смо на речима добродошлице и љубави и знамо, стојећи пред Господом, да су ове речи израз Ваше љубави, поверења и да стога покривају све наше и све моје недостатке. Ове речи јесу позив да чинимо што више можемо како бисмо одговорили на Вашу љубав, знајући да никада до краја неће бити оправдане Вашим поверењем. Али, због Ваше љубави, због Ваше вере, због Вашег хришћанског опредељења и подвига, кад год долазимо у ове крајеве, не само да имамо утисак да долазимо до једноверне браће, него сигуран сам, и ја лично, и сва браћа архијереји, долазећи овде у Ваљево, а нарочито у околна места Епархије ваљевске, као да долазимо у свој родни крај, јер, наравно, сви добијамо по промислу Божјем, рођењем од својих родитеља, телесно рођење, биолошко постојање, али  у Христу добијамо печат и дар Духа Светога, у светој тајни крштења, рађамо се у Христу и за Христа, за духовни живот, за спасење. Међутим, то што смо рођени једампут крштењем у Христу, јесте нам дато у Цркви Његовој, то је у исто време и задато. Задато нам је да, оно што смо добили као залог и печат у светој тајни крштења, непрестано актуализујемо у свом животу. То што смо се једампут родили за Христа и у Христу, треба непрестано да се рађа и ми непрестано да се рађамо за вечни живот.

Ако постоји место, где смо једампут родивши се крштењем непрестано се рађали за Христа, за Цркву Његову, за радосну нашу веру, то је онда Лелић, то су онда Ћелије, манастир Ћелије. Када смо прогледали, наша генерација, пробудили се за Христа, за православну веру, када смо разумели да ништа без Христа нема смисла, а много тога што је истински вредно у Њему добија печат и смисао, онда смо то продубљивали, обогаћивали, утврђивали постојањем, читавим својим бићем, тога смо свесни управо у ваљевским светињама, у Лелићу и у манастиру Ћелије. Благодарећи чињеници да из та два мала места ниче, не само корен светосавски, него расте и стабло, стабло које даје духовне плодове у истинским носиоцима Духа Светога. У тим светињама расту истински охристовљени људи, христолики, христоносни, такви да се никако не могу сакрити, а то су Свети владика Николај, чије рођење славимо – 140 година од његовог рођења. Славимо и његово упокојење у Христу – 65 година од тога дана, и 30 година од његовог обретења, то јест повратка из далеког света у родно место. Имао сам тај благослов да као студент учествујем у радости читавог православног нашег народа и свих православних хришћана.

Цела беседа на сајту: spc.rs

Најновије вести