У недељу, 10. јула 2022. Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан служио је свету архијерејску Литургију у темишварској Саборној цркви, уз саслужење свештенства овога храма.

После заамвоне молитве је одслужен помен блаженопочившем епископу горњокарловачком (1798-1801) и темишварском (1801-1822) Стефану Авакумовићу, а поводом 200 година од његовог упокојења. Блаженопочивши Епископ Стефан Авакумовић рођен је око 1756. године у Сентандреји. Његов отац је био сентандрејски сенатор а рођени брат Павле је био епископ арадски.

***

Породица Авакумовић потиче из Коморана, где се некада налазила значајна српска колонија у којој су живеле познате српске породице. Породица Авакумовић се преселила из Коморана у ”српску варош” Сентандреју. У овом граду је око 1756. године рођен Стефан Авакумовић. Отац му је био сентандрејски биров, а брат му Павле, епископ у Араду (1786-1815).

Стефан пошто је завршио гимназију бавио се хуманистиком и правом, а затим је постао и канцелиста краљевске курије. Богословско образовање стекао је код архимандрита Јована (Рајића), најзначајнијег богослова тога времена у целој Карловачкој митрополији.
Митрополит Мојсије (Путник) примио га је у свој двор, рукоположио га у ђаконски, презвитерски чин, а потом и произвео у чин протосинђела. Када је 24. јуна 1789. године замонашен у манастиру Гргетегу од архимандрита ковиљског Јована (Рајића) митрополит Мојсије га је на Петровдан исте године одликовао чином архимандрита. Изабран је за епископа горњокарловачког и хиротонисан од митрополита Стефана (Стратимировића) 21. марта 1798. године.

Епископ Стефан је седиште епархије пренео из Плашког у Карловац, међутим није се дуго задржао у Горњокарловачкој епархији. Постављен је на службу српског референта у Бечу при Краљевској угарској канцеларији уместо епископа темишварског Петра (Петровића). Заузимањем митрополита Стратимировића, епископ Стефан Авакумовић је изабран и устоличен у трон темишварских епископа 19. маја 1801. године. Као темишварски епископ дао је велики допринос у обнови старих и подизању нових храмова. Постао је тајни саветник царски 1807. године и као такав учествовао 1808. године у раду државног сабора. Упокојио се у Темишвару 25. јуна 1822. године. Титула епископа Стефана гласила је ”Епископ темишварски, липовски и др Његовог царског и краљевског и апостолског величанства тајни саветник”.

Запис о сахрани епископа Стефана Авакумовића приредио је на српском језику епископ Будимски и Темишварски Лукијан (Пантелић). Он се у оригиналу налази у Протоколу крштених, у Архиву Епархије темишварске, и сведочи нам о изузетном реду и поретку који је владао у Темишварској епархији али и у целој Карловачкој митрополији.  Велики број званица и учешће градских цивилних власти и високих представника Римокатоличке цркве, као и оглашавање звона на римокатоличким темишварским црквама сведочи о угледу који је чувени сентандрејац епископ Стефан Авакумовић имао у јавности.

Извор: Епархија будимска