Свечано прослављена слава храма Светог великомученика Прокопија у Великој Жупи

Published On: 22/07/2022

У Великој Жупи код Пријепоља молитвено је прослављена 21. јула 2022. године слава храма Светог великомученика Прокопија.Тим поводом, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је у великожупској светињи свету архијерејску Литургију.

Саслуживали су настојатељ манастира Успења Пресвете Богородице у Сељанима код Пријепоља игуман Петар, протојереј Никола Перковић и протођакон Иван Савић.

Након заамвоне молитве и трократног молитвеног хода око светог храма на улазу у храм освештани су славски дарови и преломљен славски колач. Домаћини овогодишње славе били су братство Несторовића из Велике Жупе.

Честитајући славу пароху великожупском протојереју-ставрофору Богдану Кувељи, домаћинима славе и свима сабранима празник, Епископ Атанасије је у пастирској поуци, подсетивши присутне на житије Светог великомученика Прокопија, између осталог, рекао: – Питамо се, откуда толико поштовање према Светом великомученику Прокопију. Чиме је он то изазвао и побудио да се тако поштује? Тиме што је такав његов живот. Богољубив и путоказан, показује пут у живот вечни, у славу вечну. Његов живот је за стално препричавање и подсећање. Животи Светаца Божјих, па и Светог Прокопија, су такви да нас побуђују да их стално препричавамо, да се стално на њих подсећамо. Они, пре свега, задивљују, а онда и побуђују да им се следи.

– Млади Ненаније, како се на почетку звао Свети Прокопије, због чистоте свога живота, иако незнабожачки васпитан, доживео је преображај. Јер, људима који су чистог живота Бог се лакше открива, лакше општи са њима. И млади војсковођа Неаније, преображен Христовим јављањем, одустаје од незнабожачког живота и одбија да изврши наредбу коју је добио од земаљског цара, одустаје од злочињења на које је био упућен, и постаје војник Цара Небескога, Цара Вечнога.Иако је знао да ће због тога страдати, Прокопије је свесно одбио све почасти земаљског цара и свесно себе изложио страдањима за Цара Небескога, са јасним уверењем да зна зашто страда. Знао је да је то узвишен циљ, са јасним сазнањем да онај ко страда за Христа има и вечни живот у Царству небескоме. Верује Христу који тај Живот Небески даје.

Извор: Епархија милешевска

 

Најновије вести