Папа у Kанади

Објављено: 29 јула, 2022Прегледано: 55

Авион у коме је био папа Фрањa слетео је 24. јула 2022. године на међународни аеродром у Едмонтону, центру канадске покрајине Алберте.

Циљ Папиног 37. међународног путовања, које је назвао „покајничким ходочашћем“, јесте поновно успостављање дијалога са аутохтоним народима, њиховом културом и традицијом. Представници племена Метиса и Инуита дочекали су Папу у традиционалним ношњама песмом којом су госту пожелели добродошлицу.

Након поздрава државних и верских власти, Папа је отишао у Богословију Светог Јосифа, где је боравио првих дана путовања. У поподневним часовима папа Фрања је посетио аутохтоно становништво у резерватима Маквакис, сто километара јужно од Едмонтона, а затим се сусрео са парохијаним цркве Пресветог Срца.

Током посете Канади Папа је свим сегментима канадског друштва упутио поруку јединства, заједништва, помирења, извињења, опроштаја и утехе. Управо је та порука изабрана за мото путовања Ићи заједно (Marcher Ensamble – Walking together) израженом на два службена језика у Kанади – француском и енглеском. Први корак „покајничког ходочашћа“ учињен је у Ватикану у априлу ове године, када је папа Фрања примио представнике аутохтоних народа.

У свом првом јавном обраћању припадницима Првих народа, Метиса и Инуита, папа Фрања је затражио опроштај због улоге Kатоличке Цркве у покушајима затирања њихових корена. Сусрет је одржан у Маквакису, где је радила једна од највећих резиденцијалних школа у земљи. Скупу је присуствовало око две хиљаде жртава-полазника резиденцијалних школа, поглавица, старешина и младих припадника аутохтоних народа. Папа се пре почетка посете Маквакису помолио на локалном гробљу жртава резиденцијалних школа, као и на месту некадашње школе, а затим се упутио у Богородичину цркву где је благословио црвено платно са именима страдале деце из резиденцијалних школа. Сусрету су поред представника аутохтоних народа присуствовали и премијер Јустин Трудо и генерални гувернер Марија Симон.

На празник Светих Јоакима и Ане, родитеља Пресвете Богородице, Папа је богослужио на стадиону Комонвелт у Едмонтону заједно са педесет хиљада верних, а затим је посетио језеро Свете Ане у северној Алберти, поклоничко место на које католици одлазе још од краја 19. века, а староседиоцима је познато као лековито место. Kанађани гаје посебно поштовање према Светој Ани, а њено име носе многобројне цркве, школе и насеља. Мисионари су домородачке народе упознали са њеним ликом у периоду када би се они током лета окупљали у својим племенима после пролећне сезоне риболова. То је био и повод за славље и прилика да француски свештеници упознају домороце са хришћанством, посебно са житијем Свете Ане, која је на тај начин постала заштитница канадског становништва. У Кејп Бретону је 1628. године саграђена прва црква посвећена Светој Ани, чије поштовање се проширило и до Алберте и обала Божјег језера, како су га звали Накота Сијукси, или Језера Духа, како су га звали чланови племена Кри. На том месту је основана мисија, а 1889. године организовано и прво ходочашће у част Свете Ане, чије име језеро од тада носи. Обеле језера постају место молитве и духовних сабрања, а због свог друштвеног и културног значаја 2004. године језрео је проглашено националним историјским местом Kанаде.

После првих дана сусрета са аутохтоним заједницама Папа је кренуо из Едмонтона у источни део Канаде, у Квебек, други град по броју становника након Монтреала. Град је уврштен у светску баштину Унеска, а његово име потиче од аутохтоне речи која значи „тамо где се река сужава“. Река која пролази кроз град зове се Свети Лаврентије (Saint Lawrence). У граду европског типа и карактера, у коме преовладава француска архитектура чији је символ Богородичина катедрала (Notre-Dame de Québec), Папа је посетио генералног канадског гувернера Марију Симон и премијера Јустина Трудоа, док је током богослужења у катедрали Свете Ане, једном од најстаријих поклоничких места Северне Америке, упутио молитве помирења, и нагласио:

-Шта можемо да учинимо док нас муче разна духовна и материјална искушења, док тражимо пут у праведније и братскије друштво, док желимо да се опоравимо од разочарања и умора, док се надамо да ћемо излечити ране прошлости и помирити се са Богом и једни са другима? Само је један пут, а то је Исусов пут, пут који је Исус (Јов. 14,6). Верујмо да је Господ са нама на нашем путу и допустимо да нас сусретне. Допустимо да Његова Реч води историју коју живимо као појединци и као заједница и да нам покаже пут ка оздрављењу и помирењу.

Извор: Vatican News

Најновије вести

Повезане вести