У селу Висојевици у општини Илијаш на дан успомене Свете великомученице Марине – Огњене Марије, 30. јула 2022. године, освећен је храм.

Године 1995/96. сви првославни становници Висојевице, као и са целе општине Илијаша, због рата и политичких одлука избегли су са својих вековних огњишта и раселили се по целом свету. Многи су злорадо веровали и надали се да се Срби Висојевице више никад неће вратити на њихова огњишта. Али, ко ће као Бог!? Бог чудесно делује у своје вријеме и на свој начин‘. Управо је тако деловао на избегле и расељене Висовичанце да се окупе око идеје која ће их поново све сабрати и опет окупити у Висојевици. Пре неколико година код њих се родила идеја да подигну омању цркву. Замиљшно је спроведено у дело и сложно подигоше цркву Свете великомученице Марине на Висојевици, на 1300 метара надморске висине.

Његово Високопреосвештеснство Митрополит дабробосански г. Хризостом освештао је чином троносања новоподигнути храм Свете великомученице Марине, служио прву архијерејску Литуригију у новоосвећеном храму, обавио славску литију, благословио славско кољиво и преломио први славски колач. Саслуживали су јереј Немања Лакић и ђакон Вукота Вишњевац.

-Браћо о сестре и драга децо, дозволите да вам честитам овај велики и историјски дан и догађај, догађа освећења овог новоподигнутог храма. Уистину је ово велики дан и догађај за свакога од нас, а посебно за овдје данас присутне младе генерације нашег народа који ће памтити и сјећати се овог догађаја и преносити им своје приповједање. Данас се радујте и веселите, јер ово је дан којег створи Бог да се у њему радијемо и веселимо. Све проблеме кроз које сте прошли данас оставите за собом и мислите само на овај величанствени догађај. Данас се са вама радују и сви ваши дични преци, очеви, ђедови, пранђедови! Данас сте, уистину, испунили њихова надања и вјеровања. Сигурно су они много прије вас хтјели и жељели подићи овакав или сличан храма овдје у Висовици, али нису им омогућавали њихови тлачитеље, који су им ускраћивали сва људска, вјерска и национална права. Драго ми је да сте баш изнад њиховог гробља, изнад њихових гробница, подигли овај храм у којем ће се они дананоноћно радовати и веселити, беседио је митрополит Хризостом и додао:

-Браћо и сестре, храм је мјесто нашег сусретања са Богом. У Старом завјету Бог преко пророка Мојсија нареди да синови Израиљеви направе светињу да међу њима пребива. Соломон направи велики храм да се у њему приносе жртве те чине молитве и мољења. На сваком том освештаном мјесту Бог се на тајинствени начин пројављује и обитава, освећује и спасава. Тако је од данас овај освећени храм мјесто вашег молитвеног сусретања са Богом, вашег разговора са њим, вашег освећења Њим и у Њему кроз свете тајне тијела и крви Господње, али и кроз друге свете тајне и свештене радње.
Посветисмо овај храм Светој великомученици Марини, Огњеној Марији, која својим светим живљењем и светом ревношћу за Христа Бога Њенога задиви ондашњи многобожачки свијет Писидије. То је данашње шире подручје Анталије у Турској. Њено чврсто и непоколебљиво исповједање вјере у Христа Господа претвори је у Огњену Марију која горјаше у страдањима и слављењима Христа Бога. Све је то она чудесно издржавала јер са њом бјеше Христос Господ и сва војска небеска. Данас нас она благосиља и моли се за нас. Примјер њене свете вјере и светог живљења нека не буде, браћо и сестре, само потсјећање, већ позив и обавеза да и ми чврсто и непоколебљиво вјерујемо, чврсто и непоколебљиво исповједамо своју вјеру на начин како су то кроз вјекови чинили и наши свети преци.

Извор: Митрополија дабробосанска