Орден Светог Саве г. Борку Милошеву

Објављено: 25 августа, 2022Прегледано: 135

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије уручио је 25. августа 2022. године у Патријаршији српској у Београду орден Светог Саве другог степена г. Борку Милошеву из Алентауна, Пенсилванија, САД.

Свечаној додели високог одликовања присуствовали су чланови Светог Архијерејског Синода: Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећена господа епископи сремски Василије, бачки Иринеј и зворничко-тузлански Фотије.

У одлуци Светог Архијерејског Синода, коју је прочитао главни секретар Синода архимандрит Нектарије (Ђурић), наводи се да се, на предлог Преосвећеног Епископа бачког г. Иринеја, високо црквено одликовање орден Светог Саве другог степена додељује г. Борку Милошеву у знак признања за дугогодишњу несебичну помоћ у изградњи храма Светог Нектарија Егинског у Суботици и за љубав према светој мајци Цркви коју у свим приликама показује.

-Част ми је да Вам, на предлог владике Иринеја и одлуком Светог Архијерејског Синода, уручим орден Светог Саве. Орден Светог Саве са једне стране јесте најмањи израз захвалности наше Цркве некоме ко се  читавим својим бићем, максимално, труди да пре свега служи Богу, то јест да живи у складу са заповестима Божјим, у складу са Јеванђељем; a са друге стране ономе ко се из своје љубави према Богу труди као хришћанин колико може, ако му је Бог дао могућности, да украшава храм Божји, да украшава цркву Божју, да се труди колико је год то могуће на изграђивању храма Божјег. У том смислу, заиста и буквално, на грађењу храмова, као уосталом и на сваком другом плану црквеног живота, Вас је Црква, то јест црквена заједница у Суботици, препознала као некога ко се труди и на плану живота у Цркви, личног живота, породичног живота, а и на плану, да употребим ту реч, помоћи црквеној заједници у Суботици која је окупљена око храма Светог Нектарија.

Заједница Вас је, дакле, препознала као неког ко испуњава заповест Божју о љубави. Није случајно да је реч о црквеној заједници окупљеној око храма Светог Нектарија, то јест око имена светитеља Божјег Нектарија који је, као и сваки светитељ, охристовљени човек и Богом прослављен међу људима, који – иако не припада условно речено нашем српском народу, него припада грчком народу – као светитељ, будући да припада Христу, припада свим људима и свим народима света. Познат је у читавом православном свету, а исто тако јесте и светитељ коме са свих страна света долазе у походе и на поклоњење са молитвом, понекад са некаквим проблемима и искушењима, и где многи налазе истинску и праву утеху.

За нас је посебно велики благослов и радост да Ви живите у Америци, а да и овде, у крају из којег потичете и где сте се родили, остајете духовно присутни на начин на који смо већ поменули. Ништа не постоји случајно ни у животу појединца нити у животу заједнице. Заправо, не постоји ништа што није по промислу Божјем у нашим животима. Најбољи могући начин, управо у контексту промисла Божјег, када одемо далеко од свог родног краја да останемо не само сентиментално и носталгично везани за свој крај, него да будемо истински присутни у свом крају, месту где смо се родили, где смо одрасли. То и јесте управо Црква, јер Црква нема границе. Најбољи могући начин да останемо то што јесмо јесте живот по Јеванђељу, јесте живот у Цркви. Када смо далеко од свог краја, пошто се трудимо да очувамо свест о своме националном пореклу, свет о томе, у нашем случају, да смо Срби, а немамо и органску везу са својом Црквом, може бити да ћемо ми успети да очувамо тај свој национални идентитет. Међутим, поколења која долазе иза нас по природи ствари у новом свету, у сасвим другачијим околностима, ако немају духовни корен и ако сачувају у себи тај спољашњи идентитет, пре или касније када буду имали потребу за духовним животом, за смислом, за одговорима на питања која се тичу Бога, ако немају истински и прави свој духовни корен онда је сигурно да ће потражити решења у неким другим контекстима који често и заправо, иако носе форму и облик духовности, немају никакве везе са духовношћу, немају једном речју никакве везе са Богом, а то онда значи да немају ни са нама људима. Као последица тога, не само да се дешава да онда забораве и одакле потичу, него често забораве или кидају везе и односе и са својим родитељима, јер та нека нова квазидуховна форма им постаје и породица и смисао и све остало.

Ми се радујемо што смо као Синод послушали глас црквене заједнице из Суботице и да као уздарје Вама за све што чините за своју Цркву уручимо овај орден сигурни да тај поступак неће бити нешто што ће Вама послужити на преузношење, него напротив само подстицај за још аутентичнији, још интензивнији живот у Христу. Ја Вам честитам у име Светог Синода, у име наше Цркве, али и у име парохије Светог Нектарија у Суботици, у име Епископа бачког Иринеја, али и у име Епископа источноамеричког Иринеја, који је епископ у крајевима где Ви сад живите. Честитам Вам! Живели на много година! Аксиос!

***

Г. Борко Милошев, родом из Суботице, започео је 1999. године студије на Моравиан Универзитету у Бетлехему, Пенсилванији, САД, где завршава математичке студије и студије из финансијске економије као студент генерације. По завршетку студија одлази у Њујорк, где до 2013. године ради као инвестициони банкар, а затим у Пенсилванији оснива своју инвестициону фирму. Од почетка своје каријере г. Милошев је веома активан у хуманитарним активностима помажући свој народ у Србији, а нарочито Српску Православну Цркву преко хуманитарне организације Срба из САД Save Displaced Serbs, као и кроз многобројне донације суботичким и београдским болницама и храмовима.

Извор: spc.rs

Најновије вести

Повезане вести