Владика Фотије добитник Повеље Града Бијељине

Published On: 26/09/2022

На свечаној седници, којој су присуствовали српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик и председник Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, најзначајније градско признање Повеља Града Бијељине уручена је Његовом Преосвештенству Епископу зворничко-тузланском г. Фотију.

У образложењу одлуке о додели Повеље наводи се да је епископ Фотије дао немерљив допринос у развоју и очувању српске културе и духовности и својим добротворним, књижевним и друштвено-корисним радом утицао на свеукупни друштвени живот Бијељине.

Беседа епископа Фотија: Бијељина – град Светлости

Господине градоначелниче, председниче Скупштине, драга браћо и сестре, дозволите ми најпре да у своје име и у име Епархије зворничко-тузланске и свих овде данас одликованих захвалим граду и Скупштини града Бијељине на овим високим одликовањима. Рекао бих, сви су их заслужили осим мене, али мене, ето, добри људи изабраше да у њихово име кажем неку реч благодарности, не бих ли тако и сам постао достојнији.

Велики апостол Павле, учитељ народа, каже у својим Посланицама: Угледајте се на мене, као ја на Христа. Христос је Истина – Пут, Истина и Живот, а Свети апостол Павле истинује у Христу говорећи: Не живим више ја него Христос у мени. Тако су у апостолу Павлу човек и Истина једно и то је велика Тајна обожења личности (теозис), што је и темељ Павлове теологије. То исто ће Свети Атанасије Велики рећи својим речима: Бог је у Христу постао човек да бисмо ми људи постали богови. Тако узвишени идеал и циљ је Бог поставио пред нас људе, стварајући свет и човека у њему. Човека као круну Свога стварања, да буде Икона и Подобије (слика и прилика) Самога Бога. То узвишено стање су достигли велики људи кроз историју Цркве и Бог их је  поставио уз Свете апостоле да буду Светило овог света и Градови који на Гори стоје, да би били путокази и путеводитељи нама људима у свету, који у злу лежи.

За нас Србе такав је идеал оставио Свети Сава, први Архиепископ српски, оснивајући самосталну Српску Цркву 1219. године, и ми га са правом називамо својим духовним оцем. Са друге стране, крунишући свога брата Стефана за краља – владара Србије, Свети Сава ће тај део светости (обожења) пренети и на државу – теократију. Тако ће код нас Срба настати византијски идеал Синфоније, то јест, јединства Цркве и државе. Символ те синфоније је двоглави орао под једном круном. Духовна и световна власт уједињене под круном Божјом – круном Христовом. То ће бити принцип по којем је на овим нашим просторима владао Свети краљ Драгутин Немањић у 14. веку. У његово време, као што је познато, подигнути су велики духовни центри наше вере, писмености и културе, манастири Тавна, Ловница, Папраћа и Озрен, а касније и многе друге парохијске цркве и светиње. Треба нагласити да су Срби у Синфонији – јединству духовне и световне власти, дали највише плодова, како у духовном тако и у културном и друштвеном смислу у читавој својој мученичкој и страдалној историји.

Зашто вашу љубав данас, у овом свечаном тренутку, подсећамо на све ово иако нам је свима добро познато? Разлог је следећи: Свети Сава и свети Немањићи су пред нас Србе поставили идеал Христа, идеал Богочовека, како је говорио наш народни песник, и све православно и традиционално, као што су језик и култура као и све што происходи из тога. Данас смо нажалост сведоци да модерни, такозвани глобални свет, ставља пред нас Србе идеал антихриста. Сведоци смо да нам се тај и такав идеал, то јест, идеал антивредности, силом или милом намећу путем друштвених мрежа, медија, просветних система, не поштујући ни најмлађе у вртићима. Свети пророци су данашњи свет видели као време у коме ће се зло прогласити за добро, а добро за зло. Данас је савремени свет захватила култура антихриста, култура греха и безакоња. Таква култура антивредности прети да поруши све традиционално како у нашем тако у свим народима света. То заиста можемо назвати глобалном опасношћу. Тај глобални свет карактерише такозвани трансхуманизам који доноси ново учење о човеку, о Богу , о моралу, о породици. Све треба да се превреднује. Свет треба да доживи Велики ресет – велику промену, у којој ће се традиционалне вредности променити и превазићи и на њихово место поставити нове вредности по законима био-етике и трансхуманизма. Читав тај глобални пројекат самообожења човека или човекобога ће се завршити тоталном светском диктатуром, то јест, стварањем човека-робота, што ће представљати трагичан крај историје људске цивилизације.

Зато Света Црква наша Православна и велики и слободни људи данашњице широм света, указују на ову глобалну опасност. Пред нама Србима су и данас два пута: пут Божји – пут покајања и обожења и пут сатански – трансхуманизма и деструкције, па бирајмо. Први пут нас води у Живот, а други у Смрт. Будимо дакле поборници Живота, Истине и Правде, Добра, Хуманости и Мира. И данашње награде, овде у Бијељини, нас на то позивају. Угледајмо се дакле на Светог апостола Павла и Светог Саву као што су они на Христа. То нам је пут Спасења. Све друго нису путеви него странпутице које нас воде у вечну смрт и вечну таму. Зато будимо деца Светлости, како каже Свето Јеванђеље, и Бог ће нас благословити сваким добром овде на земљи, а на небесима Животом вечним.

Хвала граду Бијељини још једном на овим одликовањима, нека град Бијељина остане град Светлости, како му и само име каже.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Најновије вести