Преносимо: Патријарх “мировним мисијама” у Пећи и Вуковару показао да постоји САСВИМ ДРУГА СТРАНА односа у региону
Kако се на овим просторима може живети у миру и слози без обзира на нацију и веру и крваву прошлост показао је протеклог викенда патријарх Порфирије.
Поглавар Српске Православне Цркве је у петак приликом устоличења у Пећкој Патријаршији назвао Албанце браћом и подсетио како су честите албанске породице чувале српске светиње на Kосову, потом ручао са градоначелником Пећи Газмендом Мухаџеријем, да би у недељу у Вуковару освештао обновљени Саборни храм Светог Николаја Мирикијског и помолио се, између осталог, и за хрватске жртве ратова током деведесетих.
Природно је и духовно да поглавар Српске Православне Цркве буде пример суживота на Западном Балкану, а патријарх Порфирије то чини сваког дана од када је дошао на чело највеће Православне Цркве у бившој Југославији. Тако је решио спор са Македонском Православном Црквом која је после 55 година добила аутокефалност, а потом је са Црном Гором потписао Темељни уговор који се чекао још од 2011. године.
“Позивам да се молимо за све људе”
Да је мирољубивост у основи трона у који се у петак увео у Пећкој Патријаршији, патријарх Порфирије доказао је и током Литургије приликом свог устоличења.
-Са овога светог места позивам да се молимо за све људе – и за наше сународнике, али и све са којима живимо овде на овим просторима, укључујући пре свих браћу Албанце, да градимо мир. Градимо заједно мир као што су градиле српске породице са албанским породицама, које су и у добра и у зла вемена чувале ову пећку светињу и свете Дечане. Ти су честити Албанци, без обзира на то што су били муслимани, или баш можда због зато што су били муслимани, искрено верујући људи, знали за моћ молитве – рекао је патријарх Порфирије.
Kако је нагласио, Албанци су знали да се ” у православним светињама моли и за њих и њихову децу и да Бог, као апсолутна љубав, не гледа на то ко је ко, већ да су сви Божја деца”.
Посебан аплауз за градоначелника Пећи
Необичну пажњу јавности и посебан аплауз током устоличења патријарха Порфирија добио је градоначелник Пећи Газменд Мухаџери који је на позив поглавара Српске Православне Цркве присуствовао свечаном ручку након Литургије где су за трпезом седели један до другога.
Молитва и за хрватске жртве
Своју пацифистичку мисију у региону Патријарх је наставио у недељу у Вуковару где је као на Kосову и Метохији наишао на подигнуте тензије и негостопримљивост дела јавности на челу са градоначелником Иваном Пенавом и удружењем хрватских ветерана. Без обзира на то, поглавар Српске Православне Цркве је освештао обновљени Саборни храм Светог Николаја Мирикијског у Вуковару и притом није заборавио хрватске жртве крвавих ратова с краја прошлог века.
– Данас смо отворили срце овог храма и своја срца да би молитвом видали своје ране изазване страдањима и губицима, али исто тако саосећали са ранама и страдањима суседа, да би се у молитви сећали својих жртава, али и жртава суседа и комшија – поручио је, између осталог, патријарх Порфирије.
Имајући све то у виду, све више верујућих људи на овим просторима верује да би патријарх Порфирије могао бити светло на крају тунела у коме се сви заједно налазимо већ више од 30 година.
На својој кожи осетио шта значи бити мањина
Верски аналитичар Драшко Ђеновић истиче за “Блиц” да је начин на који се патријарх Порфирије понаша на челу Српске Православне Цркве уско повезан са његовом претходном службом.
– Не треба заборавити да је патријарх Порфирије и даље на челу Митрополје загребачко-љубљанске и да је на својој кожи осетио шта значи бити мањина и мањинска Црква. Лако је бити православац у Београду или католик у Загребу. Патријарх Порфирије је деценијама градио мостове са Католичком Црквом и хрватским народом и увек истицао да је Хрватска његова друга домовина – подсећа Ђеновић.
Kако каже, поглавар Српске Православне Цркве је показао велику храброст и одлучност када је упркос безбедносним ризицима посетио и Пећ и Вуковар.
– У Вуковару је против његовог доласка устао и део хрватских ратних ветерана који су сматрали да није време за освештење обновљеног храма збохг обележавања 31 године од погибије хрватског генерала Благе Задре. Без обзира на то, патријарх Порфирије је дошао и служио молитву, јер ако ћемо за право, у Вуковару никада не би било време за то – оцењује Ђеновић.
У Албанцима није видео непријатеље
Наш саговорник посебно хвали Патријархову беседу у Пећкој Патријаршији где је Албанце назвао браћом.
– То је велики помак. Патријарх Порфирије у Албанцима није видео непријатеље. Шта више подсетио је како су Албанци кроз векове чували српске светиње на Kосову. Патријарх Порфирије има реторику мира, носи зелену мандију, боје наде и спасења коју је носио Исус Христ. Тако је и патријарх дао наду становништву на Kосову, посебно у Вуковару – подвлачи Ђеновић.
Верски аналитичар, ипак, сматра да Патријарх неће бити довољан за истинско помирење свих на Западном Балкану.
– Ако су главешине ратнохушкачи онда ће и народ бити такав. С друге стране, када су главешине мирољубиве онда је и народ такав – апострофира Ђеновић.
Пример Французи и Немци
С тим се слаже и Жељко Ињац, такође верски аналитичар, који истиче за “Блиц” да се на овим просторима живело боље када званичници и медији не би вештачки подгревали тензије.
– Док год званичници у региону не крену овим мирољубивим путем патријарха Порфирија неће бити добро. Примера ради, Французи и Немци су се после дугих ратова помирили тек када су сви и државници и народ радили на томе. Патријарх својом личношћу и Српска Православна Црква могу доста да ураде на том плану, али бојим се да не могу сами – наглашава Ињац.
Kако каже, патријарх Порфирије послао је јаке поруке и у Пећи и у Вуковару.
– Обичан народ сигурно препознаје искрену намеру и добру вољу Патријарха да се превазиђу сви сукоби и различитости и крвава прошлост. Народ види да су од претходних ратова профитирали само појединци, а да су многи отишли на Запад због бољег живота. Нажалост, и даље се на овим просторима осећају последице деведесетих – подвлачи Ињац.
Свукуда иде и шири поруке мира
Наш саговорник сматра да патријарх Порфирије има ауторитет, али додаје да не може сам да помири регион.
– Треба да се и друге Цркве укључе како би се цео Западни Балкан пацификовао. Патријарх Порфирије је свакако добар пример, није лењ, свукуда иде и шири поруке мира. Био је раније и у Херцеговини и Црној Гори. Труди се да личним примером и организацијом Цркве допринесе миру и љубави на овим просторима – закључује Ињац.
Извор: blic.rs
