Двадесет прве недеље по Духовима, 6. новембра 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Светог архангела Гаврила у Куманици код Бродарева.

Саслуживали су архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић, настојатељ манастира Куманица архимандрит Николај и протођакон Иван Савић.

Манастир Куманица је познат као место где се бројни верни народ сабира на молитву просећи од Господа милост и сваку помоћ у недаћама живота. Пристигли са разних страна, а понајвише из Бијелог Поља и Пријепоља, призвани од Бога, верници су се сабрали у храму ради заједничког учешћа у Божанској Литургији.

Након отпуста Преосвећени епископ Атанасије је, у пастирској беседи, поучио присутне подсетивши на данас прочитани одељак из светог јеванђеља, причу о сејачу и семену:– Господ нас стално учи и нема ништа у чему бисмо мањкали. Дато је довољно знања, Господ је дао довољно науке. Ако бисмо се сви придржавали оног што је Господ дао, чему је Он поучавао, ова земља била би рај. Не би било суза, не би било страдања, не би било зависти, не би било мржње, лукавости, убијања. Господ је поучавао управо с том намером, да нас научи да се држимо Његове науке, да по њој живимо. Зато ту Његову науку и обнављамо и читамо је из Светог Јеванђеља.

– Данас је читано о томе како Господ даје своју науку као сејач који засејава њиву. И то нам је подстицај да размишљамо о свима сејачима који сеју своју науку. Многи су посејали несрећу, посејали тугу, и то посејано семење расте и шири се. Због дела многих људи туга ће бити трајно растиње на овој земљи. Непријатељ рода људског не жели да се Божанско семе прима и да расте. Постоје различити приступи семену Божанске науке. Покушајмо да сагледамо у себи какав је наш однос према Божанском семену, према Божанској науци, нагласио је епископ Атанасије, и додао да постоје они чије су душе и пријемчиве и чисте, отворене према чистоме, божанскоме, и у њима се божанско семе прихвата, али је опет речено да у трпљењу доносе плод. Чак и ако би душа била чиста и отворена за Божанско, опет је потребан труд, истрајност и спремност на ношење са многим тешкоћама и искушењима.

Извор: Епархија милешевкса