У манастиру Крки, 24. новембра 2022. године, на празник Светог краља Стефана Дечанског, служена је света архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, заједно са Њиховим Преосвештенствима Епископима западноевропским г. Јустином и далматинским г. Никодимом.

Након свете Литургије, епископ Јустин је поздравио верни народ и обратио речима:- Драга браћо и сестре, каже једна пословица: „ко хоће да стигне брзо нека иде сам, а ко хоће да иде далеко нека иде у заједници”. Сабрани у духу љубави, поштовања и радости, као заједница испуњена Духом Светим, ми желимо да стигнемо далеко, да стигнемо у вечност, да идемо путем којим је ишао и Свети благоверни краљ српски Стефан Дечански. За њега многи кажу да је био трагична личност, и заиста људским судовима посматрано и овоземаљским мерама мерено можда и јесте. Од свога оца краља Милутина, највероватније због неке буне ослепљен и протеран у Цариград у заточеништво, али где му је Свети Никола вратио вид, те у знак захвалности Богу и Светом Николи подиже велелепни манастир Дечани на Косову, с друге пак стране од свога сина Стефана Душана Силног, цара српскога, усмрћен.

– Заиста можемо да кажемо да је био трагична личност, међутим, може ли једна личност о којој говоримо после готово седам векова и може ли један човек чије мошти до дана данашњега постоје у манастиру Дечани на Косову, и које не само да постоје, него су живе моћи, зато зе зову мошти, моћ, снага, енергија Духа Светога, а које лече, које исцељују, које укрепљују, које чувају наше распето Косово и све оне који без обзира на веру долазе са искреном вером и молитвом прилазе ћивоту Светог Стефана Дечанског. Може ли таква личност да се назове трагичном? Никако! То је управо парадокс наше вере, када ништа немамо, када нас мрзе и гоне, када смо сиромашни, када мислимо да су се за нас Небеса затворила и да се Христос можда успавао, како је говорио Свети Григорије Богослов, ако се држимо Христа и непоколебљиво верујемо у промисао Његову о свима и свему, онда никада немојте помислити да сте трагични и да нам је тешко и да нема излаза. Такву нам поуку оставља и Свети благоверни краљ Стефан Дечански, а она гласи: „ко претрпи до краја тај ће се спасити”, и друга равна овој: „трпљењем својим спашавајте душе своје”.

Извор: Епархија далматинска