Владика Григорије: Бог неће да човјек буде мртав, него хоће да човјек живи

Published On: 05/12/2022

У недељу, 4. децембра 2022. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије служио је свету архијерејску Литургију у храму Светога Јована Владимира у Минхену.

Саслуживали су свештеници епархије и минхенског Саборног храма. На радост свих, током свете Литургије у чин ђакона рукоположен је теолог Арсеније Јовановић из Минхена.

Након богослужења, у просторијама црквеног центра, одржана је духовна трибина у склопу које је промовисана нова књига епископа Григорија Небеска дворишта. Учешће су узели минхенски свештеник Драгиша Јеркић и аутор књиге Епископ Григорије.Владика је окупљеном народу говорио на разне теме, почевши од појма празника у црквеном миљеу и свакодневном животу хришћана, о човеку као бићу светијем и узвишенијем од сваког овоземаљског храма, о унутрашњој борби и страху од смрти.

На литургијској беседи владика Григорије је истакао:- У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, срећан нам и благословен овај дивни празник којим данас славимо Ваведење Пресвете Богородице, да њеним молитвама, благословом, њеном добротом, њеним покровом, њеном чистотом данас свака глава, свако срце, свака душа овдје, у овом храму, буде покривена, исцјељена, освећена, јер је она од почетка означена, изабрана, освећена да нама донесе освећење и да нам донесе спасење заједно са Спаситељем нашим, који се смирио до те мјере да Он, који је шири од небеса, кога не може обухватити васиона, спусти Себе под њено срце и стане у њену утробу ради нашег спасења.

– Данас славимо дан, браћо и сестре, када су родитељи Пресвете Богородице довели мали дјевојчицу, од око четири године, у јерусалимски храм. Нису дуго имали дјеце, били су у годинама, молили су се усрдно и Бог им је дао дијете и они су уживали свега неколико година, гледајући њену љепоту и доброту и онда су хтјели да узврате Богу тако што су је одвели да служи у храму, у тада најсветије мјесто на свијету, у јерусалимски храм. Јерусалимски храм био је подјељен на пет нивоа, на два основна, на светињу и на светињу над светињама. Нивои су били распоређени тако што су у првом нивоу стајале жене, у другом мушкарци, у трећем свештеници, четвртом првосвештеник и у петом је била светиња над светињама. Првосвештеник је једанпут годишње улазио у светињу над светињама. Био је строг закон и ако би неки човјек ушао у светињу над светињама био би погубљен. А гледајте сада шта се догађа на крају Старог завјета и на почетку Новога, којег најављује Јован Крститељ, а који почиње овим данашњим празником као предсказањем. Пред дјевојчицу Марију излази првосвештеник и проводи је кроз свих пет дијелова храма, и тамо гдје стоје жене, и тамо гдје стоје мушкарци, и тамо гдје стоје свештеници, и тамо гдје стоји првосвештеник и уводи је у светињу над светињама. Тај првосвештеник нам открива да нема веће светиње од човјека. Открива нам се кроз Пресвету Богородицу да нема ни разлике између мушкога и женскога, јер она бијаше жена. Показује нам шта ће нам Спаситељ донијети кроз Пресвету Богородицу примивши нашу природу, наше смртно тијело. Открива нам да ће показати да нема ничег светијег од човјека и да нема храма већега од онога што је Бог себи направио за храм а то је човјек, то је Богородица.

– Има једна црквена пјесма, коју много волим, и једна реченица каже храму си служила и храм си постала. Када је завршила своје служење у храму, када је требало да се уда по јеврејском закону, они су изабрали неколико праведних људи, јер је она одлучила да буде дијева. До тада то нико није имао право, нити су по закону жене могле дати такав завјет дјевичанства у том изабраном народу Божијем. И испунили су њену жељу, јер су видјели њену доброту, њену посвећеност, њену чистоту. Удали су је за једног рођака да је чува и пази, који се звао Јосиф. Једнога дана дошао је архангел Гаврило и рекао јој оне чувене ријечи радуј се, благодатна. Кроз њу је то рекао сваком човјеку и цијелом човјечанству. И рекао је гле, родићеш Сина и дај Му име Емануил, што значи са нама је Бог. И као што знате, она га је питала, како ће то бити када ја не знам за мужа, а он јој је одговорио Сила Свевишњега осјенићете и Оно што родиш биће свето. И родио се Спаситељ, и ишао кроз овај свијет, проповиједао благу вијест људима, исцјељивао болесне, подизао мртве, отварао очи слијепима, подизао хроме, откривао људима колико Бог воли човјека, толико да је Сина Свога Јединородног послао у овај свијет да сваки који вјерује у Њега не погине, него да буде жив.

– Једнога дана ушао је у храм, и у храму видио трговце, који су од светиње храма направили трговачки дом, и једини пут се тада ражестио. Није се ражестио ни када су га пљували, ни када су га шибали него само када су од храма направили оно што храм не треба да буде. Савио је бич и истјерао трговце напоље а они су, заједно са првосвештеницима, трговци, свештеници и законици и правници, одлучили да Га убију. Замислите шта је била пресуда, шта је била њихова главна осуда?! Неки свједок, лажни свједок, чије свједочанство Христос није хтио да пориче, рекао је како је Христос казао срушићу овај храм и ја ћу га подићи за три дана. А они су мислили да Он говори о храму јерусалимском. Они су говорили на суду ко може срушити овај храм и подићи га за три дана. Он више није говорио о храму зиданом него о храму Тијела Његовог, о храму који је сваки од нас, јер је Он знао да није човјек ради суботе него субота ради човјека, и знао је да није храм већи од човјека и да је храм ту због човјека а не човјек због храма.

– Зато је, браћо и сестре, осуђен Христос. Тада је првосвештеник раздрао своје хаљине и рекао шта нам више треба, распните Га. Онда се догодило да су Га разапели а Он је са крста раширених руку говорио Оче, опрости им, јер не знају шта раде. Сахранили Га у гроб, навалили велики камен и Он је васкрсао у трећи дан и изашао пред своје ученике и апостоле, пред Своју ожалошћену Мајку и открио им да Бог неће да човјек буде мртав, да Бог неће да човјек не живи, него да Бог хоће да човјек живи, и наше тијело, нашу природу узнио на небеса и сјео са десне стране Бога Оца. То је, браћо и сестре, тајна коју нам овај празник данас наговјештава.

Извор: Епархија доселдорфска и немачка

Најновије вести