Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и немачки служио је 11. децембра 2022. године свету архијерејску Литургију у храму Сабора Срба светитеља у Штутгарту, уз саслужење свештеникâ: Борисава Симића, Славенка Савића, Миленка Бакмаза, Владимира Голубовића, Александра Бијелића и ђаконâ Бојана Јарића и Александра Дебељака.

Јеванђеоску беседу о безумном богаташу одржао је владика Григорије нагласивши:- Људско самопоуздање нема основу и правилно усмјерење ако није утемељено на богопознању, преко којег долазимо и до спознања себе, својих мана, гријехова и смртности, што је сигуран пут у борби против охолости, гордости и егоизма, што су гријеси којима је подлегао богаташ из јеванђеоске приче.

Нама се чини да је прочитана јеванђелска прича страшна само у односу на човјека о коме се говори. Тај човјек је ионако био веома богат и онда се догоди родна година, како каже прича коју говори сам Господ, и он рече у себи „знам шта ћу учинити, порушићу старе житнице па ћу направити нове и онда рећи ћу својој души једи, пиј, весели се, имаш блага на много година. Безумниче, ноћас ће тражити душу твоју и чије ће онда све то бити“. Ова једноставна и страшна прича завршава се ријечима „тако бива са онима који се не богате у Богу“, или можемо рећи „који се не богате Богом“.

Рекох вам на почетку, драга браћо и сестре и драги оци свештеници, ова нам се прича чини не тако страшном за нас, јер ми мислимо како нисмо баш тако богати да морамо да правимо нове магацине, нове амбаре али нешто друго чинимо, имамо неко другачије самопоуздање па кажемо „ја ћу сада још једну школу завршити, па ћу докторирати, па ћу бити богат“, или кажемо „још ћу један посао радити па ћу бити богатији“, или „кажемо учинићу ово или оно“, ништа од тога није нељудски али је безбожно ако у томе нема Бога, ако не кажемо оно што нас још учи древна народна мудрост када каже „заборави рећи ако Бог да“.

– Зашто је, браћо и сестре, важно да ту буде Бог? Па зато што је све од Бога. Ми смо од Бога, ми смо Божји и све у овом свијету око нас је Божје и ако то не схватимо онда то наше самопоуздање, то наше хтијење стварно постаје безумно. То наше самопоуздање како ћемо ми ово или оно без Бога, то нам говори ова прича данас, да је то безумље. Али ако је са Богом и ако се богатимо Богом онда ћемо увијек знати чије је све то. Ако имаш ум да учиш, па зар није у томе учествовао Бог? Ако имаш вриједне руке, па зар нема у тим твојим рукама и Божјег удјела? Ако било шта на овој земљи радимо и ако заборавимо Творца и Ум који је све то створио, зар то није безумно? Зар није страшно да свако од нас чује ријеч „безумниче, ноћас ће тражити душу твоју?“ Апостол који смо прочитали упозорава нас да пазимо, јер су дани зли, вријеме брзо пролази, рекао је владика Григорије и додао:

– Може нам се десити да помишљамо тако и кажемо „док преваримо овога и онога онда ћу бити добар“, а шта ако ноћас затраже твоју душу? Зар нећеш испасти безуман? Хоћеш! Ма колико о себи мислио да си у праву и да имаш права, права на самопоуздање. Твоје самопоуздање имаће само смисла тада ако оно буде повезано са твојим богопознањем. А ако нема богопознања онда нема ни самопознања а ако нема самопознања онда нема ни познања својих гријехова, својих слабости, својих немоћи, онда човјек може да буде безуман ма колико обдарен био. Уколико то све има и да буде најскормнији, најсиромашнији духом он ће бити веома уман, биће богонадахнут и тиме што је мало добио он ће зарадити неизмјерно а онај који заборави Бога, он, колико год да му је пуно дати, као човјеку из данашњег Јеванђеља, он ће се показати као безуман, истакао је владика Георгије.

Након богослужења, у храму, пред верним народом, одржана је духовна трибина на којој су говорили епископ Григорије и ђакон Александар Дебељак. Говорници су, дотакавши се многих тема, посебно нагласили значај књиге и ријеч како за профану тако и за сакралну сферу човјековог изграђивања и интересовања. Такође, ријечи је било о новој књизи епископа Григорија која носи наслов „Небеска дворишта“.

Извор: Епархија диселдорфска и немачка