Прослављена крсна слава Патријарха српског Порфирија
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 20. јануара 2023. године, на празник Сабора Светог Јована Претече и Крститеља, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.
Саслуживали су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије; преосвећена господа епископи сремски Василије, врањски Пахомије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, нишки Арсеније, далматински Никодим и шабачки Јеротеј; архимандрити Нектарије – главни секретар Светог Архијерејског Синода, Данило – директор Патријаршијске управне канцеларије, и Севастијан, игуман манастира Крке; протојереј Ђорђе Стојисављевић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; ђакони Владан Таталовић и Ђорђе Филиповић; у молитвеном присуству преосвећене господе викарних епископа марчанског Саве, хвостанског Алексеја, новобрдског Илариона, јегарског Нектарија, липљанског Доситеја и топличког Петра.
Беседио је Преосвећени Епископ крушевачки г. Давид:
– Дан по крштењу Господњем у Јордану виде Јован Исуса где долази Њему и рече: Гле, Јагње Божје које узима на се грехе света (Јован1,29). Свети Јован по свом људском и надчовечанском подвигу био је испуњен благодаћу Духа Светога још од материне утробе, бежања у пустињу и боравка у пећини, где су га анђели хранили. Он говори и сведочи у Духу Светом и наставља: Ово је Онај за кога рекох: који за мном долази испред мене је, јер пре мене беше (Јован 1,30). Свети Јован има увид у историју Спасења, али и у богословље неизрециво, јер говори о вечности Сина Божјег, о Ономе што без сведочанства Духа Светог није могуће знати – нити једну једину реч.
И ја га не знадох, али да се јави Израиљу, зато дођох ја да крштавам водом (Јован 1,31) Он позива народ на покајање и припрема велику тајну, свету тајну крштења водом и Духом, али тек по покајању и враћању из дубине грехова и греховне обмане. И посведочи Јован говорећи: Видео сам Духа где силази као голуб са неба и остаде на Њему (Јован, 1,32). Видети Духа у голубијем обличју могао је само онај који је имао благодат Духа Светог да би могао да посведочи о истоме, јер о духовним стварима, реалностима, није могуће говорити без помоћи надахнућа Оног који је давалац тајне истине коју ћемо ми преносити другима у зависности од наше вере, наде и љубави. Разуме се, све време паралелно са тим тече наше покајање или одвраћање од широког пута који води у пропаст.
И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему… (Јован1,33). Свети Јован је све време био у сили, био је руковођен – али не, наравно, механички или без учешћа целог његовог бића, него баш са учешћем – и том приликом са созерцањима свих тајни које су се имале догодити, али и са тајном самог његовог упућивања свету да га позива на покајање. Он, дакле, види силазак Духа на Онога који ће крштавати Духом Светим и опет види Духа који остаје на Њему. О крштењу Духом Светим јесте велика проповед наше вере која се свештенодејствује од почетка и тако ће да бива до краја века, све док се Јеванђеље буде проповедало, а оно ће се проповедати и последњем човеку који ће се родити по промислу Божјем унутар великог Божјег домостроја спасења.
Опширније на сајту: spc.rs