Светосавска академија у Бару

Published On: 26/01/2023

Традиционална Светосавска академија одржана је 25. јануара 2023. године у Дому културе у Бару под организацијом Православна црквена општина Бар, уз богат културно-уметнички програм.

Поздравним словом обратио се Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, честитајући долазећи празник и наглашавајући:- Његова личност и дјела свијетле и дан данас и не губе ништа од своје славе, јер вријеме не може нарушити нетрулежну свјетлост Христову и Божију у коју се Свети Сава обукао. Још за живота био је свјетилник свога рода и апостол Христов, а послије упокојења велики чудотворац и наш заступник пред престолом Божјим. Пред нама је личност која има васељенску ширину духа и углед у цијелој православној васељени, али га српски народ слави као свога духовног родитеља и небеског заступника.

Историчар књижевности, проф. др Мило Ломпар, у својој беседи је, између осталог, указао на немерљив значај дела Светог Саве у историји и култури српског народа:- Иако је српска историја почела раније, иако су трагови српске културе запретани у претходним вјековима, чињеница је, наглашава Ломпар, да у нашем искуству појава Светог Саве обиљежава један утемељујући и нови почетак, а почетка нема без онога што је учинио Свети Сава у различитим садржајима наше културе и историје.

– Свети Сава је, истиче Ломпар, први у свему. Обиљежио је почетак Српске цркве на начин да траје док је српског народа и памћења у којем се он појављује, а обиљежио је и један посебан тренутак у нашем правном животу. Донио је Законоправило и направио правни систем који је обиљежио немањићку државу. То је било нешто модерно и нешто што и данас има своје животно дејство. Свети Сава обиљежио почетак српске умјетности, доводећи сликаре из Солуна, који су на величанствен начин обиљежили високи тренутак духовности и византијске и српске спиритуалности у Студеници, Жичи и Милешеви. Донио је аутокефалност српској архиепископији, по ту аутокефалност отишао Никеју и у исто вријеме крстио Стефана Првовенчаног и овјенчао га круном православном, као чињеницом која га заувијек означава краљем српских и приморских земаља. Поставио је православне манастире на Превлаци, у Стону, направио епархије на Косову и Метохији, дао израз и духовни лик народу, ушао у његово памћење у народној поезији и предању и ушао у његову литературу у средњевјековном спису великог спиритуалисте Доментијана и животног реалисте Теодосија, надахнуто је казивао Ломпар.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести