Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служиo је 5. фебруара 2023. године свету Литургију у Саборном храму Светог Саве на Менхетну, Њујорк, чиме је окончана вишедневна посета предстојатеља Српске Православне Цркве Сједињеним Америчким Државама.

На првој Литургији служеној после седам година у храму тешко оштећеном у пожару на Васкрс 2016. године. Његовој Светости Патријарху су саслуживали Преосвећени Епископ канадски г. Митрофан, архимандрит Никифор (Миловић), протојереји-ставрофори Велибор Џомић и Живојин Јаковљевић; протонамесник Милан Драговић, као и протођакон Драган Радић.

Обраћајући се благочестивом народу и управи Црквено-школске општине Светог Саве у Њујорку, патријарх Порфирије је поручио:

– У име Оца и Сина и Светог Духа! Браћо и сестре, данас сте у храму помало  промрзли тако да нећемо дужити. Надамо се да вас ових неколико слова које ћемо изговорити неће додатно задржати у хладноћи, јер верујемо да смо – без обзира што је споља хладно, што је ниска температура – ипак благодаћу Божјом загрејани и Духом Светим обасјани. Верујемо да смо изнутра загрејани топлотом Божјом и да смо стога – без обзира на спољашњи амбијент у коме се налазимо – неизмерно благословени и самим тим и веома, веома радосни.

Додатно, ја се радујем што сам данас са вама овде, у Њујорку, и што смо после несрећног пожара који је задесио овај храм одслужили прву Литургију. Овај храм је и даље у обнови. Још много времена ће бити потребно да се храм обнови и да буде онакав какав је био. Међутим, дугујемо захвалност званичницима Града Њујорка који се брину о безбедности, који су нам издали дозволу да служимо данас, али и не само данас него и у наредним недељама у фебруару када ћемо обнављати ту дозволу. Важно је да док траје обнова храма, док се храм изнова зида, да и ми пре свега духовно градимо тај храм, да га градимо молитвом, да се молимо Богу да нам да снаге и  да смогнемо могућности да заиста обновимо и оно што је спољашње.

Важније од свега је да се ми изнутра обнављамо. Услови нису комфорни, али ми знамо да без обзира на спољашње услове – и можда баш онда када они нису комфорни и повољни – ако се потрудимо и учинимо напор, ако учинимо подвиг, онда и Господ много више препознаје нас као своје ученике, као своју децу, па нам онда даје махове и снагу да учинимо и оно што није могуће. Наравно, за све то је потребно да имамо – а имамо, хвала Богу – и веру, веру у Христа, свест да све од Њега зависи и да у крајњој линији и све бива по Његовом промислу, по човекољубивом промислу Божјем. Па и чињеница да се сабирамо данас усред зиме овде, у хладном њујоршком храму, јесте израз Његове љубави и Његовог промисла.

Опширније на сајту: spc.rs