Недеља о митару и фарисеју, 5. Фебруара 2023. године, прослављена је евхаристијским сабрањем у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којим је началствовао архимандрит Сергије, игуман манастира Острог, уз молитвено присуство Његовог Високопреосвештенства Митрополита црнoгорско-приморског г. Јоаникија.

Оцу Сергију саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић; протојереји Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Остоја Кнежевић, Бранко Вујачић и Никола Пејовић; јереји Слободан Хаџи-Петровић, Павле Божовић и Велимир Бугарин, као и јерођакон Сионије, сабрат Цетињског манастира и ђакон Ведран Грмуша.

Након прочитаног зачала из светог јеванђеља сабранима речју литургијске беседе обратио се архимандрит Сергије, игуман манастира Острог:- Господ у овом Јеванђељу као првој врлини, првој степеници којом улазимо у посну философију живота наводи свето смирење. Сам Господ, кад нас позива да Га пратимо и да идемо Његовим путем, да се угледамо на Његов живот – на Њега, каже Јер сам ја кротак и смирен срцем. Управо те врлине треба да се трудимо да развијамо и сад и увијек, јер ће се из њих отворити наше духовне очи да сагледамо све оно друго што нам недостаје, па да се потрудимо колика је наша мјера да испунимо.

Игуман Сергије је потом указао на пример фарисеја из јеванђелске приче који је очекивао похвалу и награду јер је испуњавао оно што је заправо и требао и што се од њега очекивало:- Имамо у овој јеванђелској причи два човјека који се моле у храму, али видимо да молитва фарисеја, његово обраћање Богу је на осуду јер је само формално, није суштински. Када Свети Јован Златоусти говори о девствености каже да је то једна од великих врлина, али је сасвим очекујуће од сваког човјека да живи са том врлином. И зато каже:- Зар неко од грађана који није извршио убиство треба за то бити награђен? Не, то се очекује, да се тако живи. Жртва је оно што је достојно награде, али опет не да ми сами себе награђујемо као овај фарисеј. Јер он сам себе хвали и награђује само зато што је испунио оно што је требао да испуни.

Он је потом казао да смирење сваког човека треба да извире пред спознајом величине жртве и љубави Господа Исуса Христа:- Треба да се смиримо, али не требамо очекивати да сагријешимо да би тек тада били смирени. Смирење наше треба да извире из осјећаја наше огреховљености и нашег недостојанства пред величином Божанске свјетлости, силе, сагледавајући колико је Господ велики, колика је Његова жртва. Он се сам даје за живот свијета, Он који гријеха не учини, бива разапет да би нас својом жртвом благословио и дао нам живот вјечни. Како онда ми можемо да се хвалимо било чиме?

Након заамвоне молитве, сабранима се обратио и Високопреосвећени митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је овом приликом објавио да је досадашњи старешина подгоричког Саборног храма, који је заслужан за његово комплетно уметничко украшавање, као и за препород и обнову духовног живота у овом граду и шире – протојереј-ставрофор Драган Митровић, разријешен дужности старешинства, а постављен за уметничко украшавање свих храмова на нивоу Митрополије црногорско-приморске. Дужност старешине Саборног храма од оца Драгана је примио протојереј Никола Пејовић, који се по речима митрополита Јоаникија, у својој служби и свега чега се дотакао показао изузетан, имајући дивне резултате у свему.

Митрополит Јоаникије је подсетио да се сама света Литургија назива благодарење Богу указујући на то да и ми као хришћани треба увек да благодаримо Богу на Његовим даровима и Његовој љубави коју непрестано излива и на нас и на овај свијет:- Божја милост чега се год дотакне она га чини новим, а ми данас имамо посебан разлог за благодарење. Благодаримо Богу који је дао и укријепио оца Драгана Митровића још од оних времена када се тек Црква била почела вадити испод комунистичког тешког и ужасног ига. Било, непоновило се! И од тада видимо да све што се догађало у Подгорици па и шире на плану духовне обнове све је било везано понајвише за име блаженопочившег митрополита Амфилохија, али исто тако и за име оца Драгана Митровића.

Високопреосвећени митрополит Јоаникије је потом одликовао оца Драгана Митровића знамењем Часног животворног крста Господњег у име Цркве, свештенства и вјерног народа за дугогодишњу, успешну и плодоносну свету службу, за велики труд који је уложио, пожеливши притом да Бог излива на њега милост Своју и благодат, и на њега и дом његов и његове руке у све дане његовог живота:- Пошто је напунио дивне године живота, ми желимо да се њему посебно на овој недјељној служби захвалимо, да му заблагодаримо и да му пожелимо још много снаге и да му Господ неоскудно дарује своје милости и да укрепљује његове дарове да би и даље служио Богу и његовој Светој цркви. Ријешили смо овом приликом да оца Драгана посебно похвалимо и да га наградимо.Чиме га можемо наградити? Па не наравно ничим материјалним, можемо само да му заблагодаримо за све, а у знак наше благодарности да му уручимо највеће одликовање које један хришћанин треба да носи, а то је знамење Часнога и животворног крста, да му то буде благослов и подстрек и лијепа успомена за његов живот и његову породицу. Мали знак пажње не само од Митрополита, већ и од свештенства и вјерног народа, јер он је заиста гледао само да иде путем Христовим и да све своје снаге и таленте посвети Богу и Његовој Цркви.

Извор: Митрополија црногорско-приморкса