Монодрамом „Књига о Милутину“ истакнути драмски уметник Ваљевац Ненад Јездић одушевио је бројне завичајце, који су дошли у Центар за културу да буду део донаторске вечери за осликавање храма Васкрсења Христовог, које су приредили Епархија ваљевска, храм Васкрсења Христовог и Омни центар

„Како не смемо да изгубимо рат, а смемо да изгубимо народ?“, једно је од суштинских питања која уз уздах немоћи поставља Милутин, шумадијски сељак, о коме приповеда књижевник Данко Поповић у свом чувеном истоименом роману, објављеном средином осамдесетих година прошлог века. Потресну приповест о губицима мушког становништва, пустошењу огњишта и страдању нејачи, те дилемама које опхрвавају „малог човека“ о судбини његовог народа у империјалистичким прекрајањима географских простора, дочарао је познати и признати драмски уметник Ненад Јездић, приневши своје умеће на дар саборном храму у родном Ваљеву. Уметност и жеља да храм Васкрсења Христовог ускоро украсе ликови светитеља и призори из старозаветне и новозаветне историје сабрали су бројне Ваљевце у Центру за културу, месту где је пре тридесет година представљен пројекат катедралне богомоље Ваљевске епархије, аутора Љубице Бошњак, архитекте из Београда. Од тада наовамо, захваљујући институцијама и појединцима, храм је саграђен и богослужења у њему трају безмало две деценије, подсетила је у уводној речи водитељка Марија Килибарда, познато телевизијско лице из Београда.

Храм Васкрсења Христовог, подигнут је на месту где се Градац улива у Колубару, где воде сабирају своје снаге и надахнуће свима нама је да се вечерас саберемо око његовог улепшавања, рекао је у свом обраћању Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије:- Ми смо овде да принесемо своју љубав и своје дарове како би под његовим сводовима ускоро засијали ликови Божјих угодника, којима приносимо молитве и славимо као крсна имена, и старозаветни и новозаветни догађаји, који су променили дотадашње историјске токове. Када градимо храм, градимо себе. У времену вечност, уграђени својим даром у његове зидове, који ће од бура будућих времена чувати оне који остану иза нас- истакао је владика Исихије. Подсетивши на вишевековну традицију задужбинарства у српском народу, од времена светородне династије Немањића до данашњих дана, као и на прегалаштво првог архипастира обновљене Ваљевске епархије блажене успомене Владике Милутина, за чијег је столовања саборни храм изграђен, владика Исихије је заблагодарио свима који данас помажу ово богоугодно дело.

Од 2019. године Град Ваљево дао је драгоцен допринос изградњи храма, једног од симбола Ваљева и овог краја, према речима преподобног Оца Јустина, духовног центра Србије.

Извор: Епархија ваљевска