Слава Богословије у манастиру Крки

Published On: 14/02/2023

У манастиру Крки на празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 2023. године, свечано је прослављена крсна слава најстарије српске богословске школе.

Служена је света Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, заједно са преосвећеном господом епископима нишким Арсенијем, осечкопољским и барањским Херувимом, ваљевским Исихијем и далматинским Никодимом.

Након читања светог Јеванђеља, епископ Сергије је поздравио многобројни окупљени верни народ и истакао:

-Данас, када се присјећајући истинских труба православља, труба Христових и труба Цркве, појући богослужбено у Оцу, Сину и Духу Светоме Тројицу, у Светој Тројици тројицу угодника Божјих, украситеље Цркве, у Тројици Једносуштној три сунца који сијајући непрестано пројавише свима Истину која се налази у Богу, вјечно рађајућем Сина и вјечно и савјечно исходећи Духа. Данас славимо Света Три Јерарха који ни по чему не бијаху већи нити узвишенији један од другога, Светог Василија Великог, ангела у тијелу, Григорија Богослова, истинског словитеља тајни Божјих, и Јована Златоуста, златних уста Цркве украситеља, свете људе Христа Богочовјека, преподобне подвижнике, богослове, проповједнике и праведнике Божје, епископе Цркве Христове и савршене монахе, облагодаћене сасуде и боговидце, богомудре устројитеље свете Литургије и свега богослужења, апостолске уредитеље богомданог канонског поретка Цркве, непоколебиве борце за вјеру православну и догмате апостолске и отачке.

Ови свети, иако учећи се и пребивајући у световној философији код изврсних учитеља онога доба, поткрепљујући се свим расположивим знањем не бијаху задовољни добијеним већ они трагаху за оним савршенијим, облагодаћеним и љубомудрујућим знањем које се добија свише, пребивајућем у Ономе који оживотворава. Отргнувши се од празног софистицирања, искористивши сва расположива средства која су им била доступна на себи својствен начин, сваки од њих тројице уградише себе у темеље Цркве. Они као такви постадоше прави и искусни борци тајни Христових који не жалећи себе упустише се у жестоку битку са богопротивећим се људима и заједницама, а ови обманути Сатаном изврташе Ријеч Божју и Цркву разграђиваше лажним и неистинитим учењима. Но ипак Христова наука као једно једино истинско учење и философирање у кога нема лажи ни обмане ипак тријумфоваше и кроз Саборовање објави васељени истину Православља.

Примајући муке, мучења и изгнанства бише истински насљедници јеванђелских ријечи: „Блажени прогнани правде ради јер је њихово Царство Небеско.“ (Мт 5, 10), и они као такви постадоше синови Царства у Тројици. Пастири добри који су у свему подражавали своме Спаситељу и Добром Пастиру Христу, не остављајући повјереног им стада жедног Христољубља и Богољубља напојише сваку душу богопознањем и приводећи заблудјеле и изгубљене овце Пастиру. Три сунца Једнога Божанства, три Јерарха у Једној Тројици исповједајући и богословствујући Тројицу једносуштну и нераздјељиву. И нема достојних ријечи којима би узвеличали ову тројицу који као три одвојена извора свјетлости зрачише једну исту свјетлост која исијаваше из Свете Тројице. Василија Великог у монашкој врлини непоколебивога, у строгости и подвижништву пројављенога, Григорија Богослова јерарха правде снагом богословља означенога, Јована Златоуста златног језика и божанске проповиједи ретора. „Не може се град сакрити када на гори стоји; нити се ужиже свјетиљка и меће под суд него на свијећњак, те свијетли свима који су у кући.“ (Мт 5, 14-15) Тако не бјеше могуће да ова три највећа свјетила Тросунчаног Божанства остану неоткривена и не просијавша, просвећујући васељену зрацима догмата божанствених. Сљедујући Првојерарху Христу они постадоше Јерарси Цркве које данас прослављајући многа покољења, одају им поштовање као браничима Цркве и медоточним струјама богословља. Они постајући учитељима многих сами себе уградише у многе, а опет извирући из Једног у Тројици. У своме духовном окриљу и старању држећи многе душе будућих монаха, богослова и јерараха. Нека и њихова свјетлост богопознања свијетли свима данас који се уче у овом свештеном Училишту, имајући њих за своје духовне заступнике, оне који трагају за неиспитивим Тајнама Свете Тројице, догмата и богословља, опредјељујући се сваки понаособ своме божанском призиву данас созерцавамо у Василију ангелски монашки чин, у Григорију свештенослужитеље Бога истинскога а у Јовану учитеље и бесједнике, да бисмо вођени тако њиховом божанственом мудрујућом философијом живота и философијом духа прослављали у „Духу и Истини“ понајвише, не тјелесно него духовно, јер оно тјелесно остаде без коријена и плодова док ово духовно роди род и то сваки у своје вријеме. Литургишући ову Божанствену и свету Евхаристију бивамо сједињени са Творцем, а преко Њега и са овим боготражитељима великим Јерарсима којих се данас присјећамо, и не само да их се присјећамо већ их у Тројици оживотворавамо јер са њима будући у Литургији постајемо саучесници Царства Божјега као вјечне и непролазне Литургије у којој проналазећи свој коначни циљ налазимо и своје уипостазирање. Тај моменат за све нас бива завршни покрет наших личности ка Богу, повратак из ропства, ослобаћајућа дјелатност која од робова чини слуге и од одступника синове, када сви они који су пропадајући у првом Адаму били подигнути Новим Адамом. Јер у Старом Завјету бјеше сјенка, у Новом икона а Истина је стање будућег (вијека). Будући сједињени са Творцем у Тројици, евхаристијски, благодарствено у богословском јерургисању Логоса, саображавајући се и подражавајући тројицу Јерараха Цркве Христове поздрављајући све истински и духовно, у молитвеној радости и расположењу желимо да узимајући њих за примјер бивамо свагда руковођени њима ка крајњем усиновљењу, имајући их за примјер у послушности Цркви и Богу будемо и ми послушни својим старјешинама, учитељима и јерарсима јер се Црква на послушности изграђује идући тако пут Царства Небескога које је у Бога Који нас је изабрао и извео на пут својих служитеља. Благодат у Светој Тројици, Оцу, Сину и Духу Светоме са свима Вама, Амин”.

Извор: Епархија далматинска

Најновије вести