У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2).

У навечерје празника Сретења Господњег, у храму Акатиста Пресвете Богородице у 12. бечком округу, служено је свечано празнично вечерње са петохљебницом којим је началствовао јереј Миладин Вујковић, док је за певницом појао ђакон храма, Александар Савић. Сутрадан, на сам дан празника светом Литургијом началствовао је јереј Миладин Вујковић, уз саслуживање ђакона Александра Савића.

Отац Миладин је у својој беседи поучио присутне о значају овог великог празника који представља круну божићног домостроја, објаснивши тајне Господњих празника као тајну јављања Бога људима у сваком од тих празника. Посебно за празник Сретења Господњег, када се Господ јавио људима као невести својој односно Цркви својој, али и старцу Симеону, који је због свог неверовања био кажњен да не може умрети док се не сретне са Господом. Када се то збило, старац Симеон је надахнуто изрекао речи молитве која се у сваком храму на сваком вечерњем богослужењу чита:-„Сада отпушташ с миром слугу Својега, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свију народа. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твога Израиља“.

Извор: Епархија аустријско-швајцарска