Светосимеоновски сабор у Подгорици

Published On: 27/02/2023

На празник Преподобног Симеона Мироточивог у Подгорици је одржан традиционални Светосимеоновски сабор.

Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења служили су Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и преосвећена господа епископи милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, будимљанско-никшићки Методије и захумско-херцеговачки Димитрије, уз саслужење свештенства из више епархија Српске Православне Цркве и молитвено учешће многобројног верног народа.

– Црква данас, у Недјељу праштања, васпитава и учи како треба душу своју припремити за улазак у пустињу часнога и великога поста кроз коју треба да прођемо ишчекујући васкрсење и свјетлост Христову, живот вјечни. Кључ помоћу кога треба да покренемо превозно средство којим ћемо стићи до тог жељеног циља је праштање. Без тог кључа узалуд ћемо покушавати. Стотине пута да изговоримо молитву  Оче наш неће се ништа покренути, нити ће стићи на оно мјесто гдје она треба да стигне. Само благодаћу Духа Светога можемо да учинимо добро дјело. Без тога духа благодати не можемо ни најмање дјело учинити по својим моћима и снагама. Нема тога хришћанина, који је живи члан Цркве, који то није у себи освијестио и препознао немоћи своје. То један, можда и кључни разлог због кога смо се, ево, и данас овдје окупили – да се напојимо благодаћу Духа Светога да бисмо онда том силом божанском могли да идемо оним путем којим је ишао и онај кога се данас сјећамо и кога прослављамо, Свети Симеон Мироточиви. Узимимо крст свој на плећа своја и да идемо смирено за Господом нашим. Праштање је једна од најљепших људских врлина зато што је божанска особина. Онај који прашта – тај је истински боголик човјек. Без тога нема нама никаквога напретка, ни као појединцима, а поготово не као заједници народа Божјега – беседио је владика Методије.

На крају Литургије беседио је и митрополит Јоаникије:

– Данас славимо светитеља из рода нашега који је Богу дао све. Не знамо да ли се више жртвовао као државник, као ратник, као дипломата, или као ктитор и подвижник. На крају, све је то запечатио, све оно што је до тада Богу приносио и у славу Божју чинио одрицањем од овог свијета да би Господу посветио и примио на жртву сво своје биће уз монашко служење. Свети Симеон Мироточиви је своме роду оставио запаљену свијећу вјере и њену основу за сва времена. Зато славимо светог Симеона Мироточивог, једну од највећих личности српског рода, истичући са поносом немањићко наслеђе у Црној Гори. То се наслеђе није његовало само за вријеме Немањића, већ се то његовало кроз сву нашу историју – од Црнојевића и Балшића преко Петровића. Посебно књаз Никола, када је подизао Црну Гору, позивао се на светога старца Немању и на његове заслуге и његово поријекло из Црне Горе.

Светосимеоновску беседу је одржао академик Јован Делић:

– Учинили сте ми највећу част да вам се данас обратим на дан Светога Симеона Мироточивог пред олтараом велелепног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, на домак гроба блаженопочившег митрополита Амфилохија, који је овај храм подигао на овом светом мјесту, које је метох манастира Хиландара, што потврђују хрисовуље светих краљева Стефана Првовјенчанога, краља Милутина и цара Душана у којима стоји да су ‘во вјеки вјеков Момишићи са Забјелом Малим и Великим Брдом – метох царске Лавре манастира Хиландара’. Митрполит Амфилохије је овај народ препородио, свакога од нас појединачно оплеменио, а звање архијереја уздигао до нивоа који су достизале само највеће црногорске владике. Подгорица је родила Светог Симеона, а преко њега и Светог Саву. Црногорски краљ Никола Први Петровић у својој пјесми испјеваној у славу Светога Саве и Савиндана, одлазак Растка Немањића у Хиландар везује за Немањин двор у Рибници, а Подгорица је трудом двојице митрополита, Амфилохија и Јоаникија, њиховом обновом култа Светог Саве и уздизањем култа Светог Симеона, постала оно што је некада била Рибница – светородан град.

Потом су архијереји предводили Светосимеоновску литију која се од Саборнох храма кретала булеварима Џорџа Вашингтона и Светог Петра Цетињског до Немањиног града на ушћу Рибнице у Морачу где је благосиљан славски колач.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Најновије вести