Прва нeдеља Свете четрдесетнице – Недеља православља торжествено је Светом архијерејском Литургијом и литијом прослављена данас на Цетињу. Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење свештенства намесништва цетињског и свештеномонаштва ове свете обитељи. Сабрање је уљепшало појање цетињских богослова и хора „Преподобне мати Ангелине“ из Никшића.

Пре Литургије Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је у чин ипођакона рукопроизвео монаха Лазара (Рондовића), сабрата Цетињског манастира.

-Ова прва недјеља је једна мала побједа над лошим навикама у нашим животима, јер смо се потрудили не само да постимо тјелесно, да се уздржимо од сувишка хране и земаљских задовољстава, него смо постили и духовни пост, а он се садржи баш у томе: да се ослободимо од сваке душевне прљавштине. И то је већ једна велика побједа, веома значајна за наше спасење. Није то тако превелики труд и није тешко издржати, макар што се тиче тјелеснога поста, али је веома спасоносно за наше душе и нашу заједницу. Јер када постимо и када се Богу молимо, ми се Богу приближавамо и Његовоме животворноме наручју, а исто тако превазилазимо наше међусобне неспоразуме и приближавамо се у духу једни другима, беседио је високопреосвећени.

Говорећи о првој нeдељи Великога поста – Недељи победе Православља, победе иконопоштовања над иконоборцима, када је средином 9. вијека, 843. године, васпостављено поштовања икона, Владика се осврнуо на претходно, преко 100 година, разарање Цркве Божје изнутра, када је непријатељ рода људског ђаво посејао раздор у самој Цркви и расправу да ли треба поштовати свете иконе или не: -А основни теолошки, богословски аргумент, доказ, да треба поштовати свете иконе и да их треба сликати је тај: Бог и Спаситељ наш вјечни и невидљиви, постао је видљив што је примио људску природу и постао човјек, ради нас и ради нашега спасења, да би у људској природи и у људском тијелу видљивоме, опипљивоме, устројио наше спасење. И ако је Бог постао видљив, онда можемо и да га изображавамо – Његов лик на светим иконама.”

Црква је бранећи свете иконе, нагласио је, бранила икону Божју у човеку, праву истиниту веру, прави образ човеков, право достојанство и на томе се заснива украшавање светих храмова, као и украшавање наших душа:-Православље је света вјера, чиста вјера, слатка вјера, али и вјера која има своју љепоту, љепоту душе и сјећања, љепоту мисли, а ту љепоту изображавамо и на светим иконама, и не само иконама него и на фрескама и светим сасудима и у црквеној архитектури”, истакао је митрополит и као приер навео светогорске, византијске, српске храмове из доба Немањића, где видимо да су храмови иконични:- Споља и изнутра су лијепо украшени и помажу сами изглед цркава и манастира, али и нашој мисли да се уздигне према Богу. Зато је православље бранило Божанску љепоту и љепоту свете вјере и побиједило, не мачем и огњем, не силом, не ратом, него, истином правдом, трпљењем, молитвом, али и неоступним држањем истине и правде Божје, Јеванђеља Божјега. Тиме, појаснио је, света вјера увијек побјеђује и зато је непобједива.

Извор: Митрополија црногорско-приморска