Епископ Атанасије: Христос је дошао да би нас ослободио

Published On: 26/03/2023

Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио је, у Недељу четврту Великог поста- Средопосну, 26. марта 2023. године, свету архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Сјеници.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Андрија Јанковић, свештеник у пензији протојереј-ставрофор Мирослав Вранић и протођакон Иван Савић.

Многи верни, који су се постом и молитвом припремали, приступили су и причестили се Животворним Телом и Крвљу Господњом.

У пастирској беседи Епископ Атанасије се осврнуо на данас прочитани одељак из Јеванђеља и појаснио, приближио и протумачио верном народу поједине делове: – Позивам вас да запазите сваку реч из Јеванђеља, коју читамо у нашим храмовима. Свака је вечна, свака је премудрост, свака је упућена свакоме од нас, у свим временима, у свим приликама живота.

– У данас прочитаном одељку из Јеванђеља говори се како се Господ наш Христос сусрео са поремећеним светом. А данас, шта је то него поремећеност која се догађа пред нашим очима и која мучи целу планету. Поремећен живот људски, поремећени закони, такорећи све је испремештано, и у човеку, појединцу, и изван њега. И међу народима и верама, и обичајима. Пошто је човек почео да заборавља Оца Небескога и одмеће се од Њега, и удаљује се од Њега, онда је Сатана добио шансу, он и војска његова, да поробе човека. Јер, човек је моћан и мудар, и јак, једино кад се сећа Бога, Оца Небескога, јер је само са Њиме јак. Јесте човеку намењено да влада, да он управља, али он то може само када му то Отац Небески обезбеди. Не може човек сам, он нема те силе и тога знања, те мудрости. А пошто се он удаљио од Оца Небескога, одметнуо се, постао је лак плен сатани.

– Христос је зато и дошао да би ослобађао. Он је дошао да поправи своју творевину. Ма колико изгледала поремећена наша планета не смемо заборавити да је то Божија творевина, и да Бог није престао да брине и да промишља. Дубина трагедије код несрећних људи је у томе што не могу да држе пажњу на Богу, да Бога држе у виду. Људи понекад буду толико опхрвани несрећом да чак не примећују ни сунца ни месеца, да не примећују овај свет којим ходе, да нису свесни ни своје браће ни сестара, својих ближњих. А Бог од нас тражи да се саберемо, да скупимо толико снаге, да можемо имати у виду да су ту они који нас воле. И најважније, Господа Бога имати у виду, имати поверења у Њега и знати да Он може помоћи и исцелити.

Извор: Епархија милешевска

Најновије вести