У недељу четврту Великога поста, када се Црква сећа Светога Јована Лествичника, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је 26. марта 2023. године свету архијерејску Литургију у храму Светога Саве у крагујевачком насељу Аеродром.

Саслуживали су архијерејски намесник крагујевачки протојереј-ставрофор мр Рајко Стефановић, ректор Богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, јереј Дејан Марковић, свештенство храма Светога Саве, оци професори Богословије Светог Јована Златоустог и игуман манастира Тресије протосинђел Серафим. За певницом су појали богослови и дечији хор „Свети Сава“.

По прочитаном јеванђелском зачалу, а по благослову Преосвећеног Владике, беседио је ректор богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић. У беседи је отац Зоран истакао да се пост може означити као школа у којој се припремамо за крштење: „А исто тако Пост може да се карактерише као Лествица којом можемо да се успињемо, Лествица чији се први степеник налази на земљи и последњи на небу. Данас се Црква сећа и прославља великог Јована Лествичника, који је у свом делу, Лествица, заправо поставио темеље монашког живота. Од тог времена, нема монаха у православљу који се није учио, подучавао и покушавао да живи по упутствима Светог Јована Лествничника. Имамо пут, Лествицу. Свакако да је важно да пређемо цео пут. Када смо почели пут, оног Чистог Понедељка, када смо на тај пут кренули, треба и да га завршимо. Хришћани би требало да посте цео пост. Обично ето, постоје, праксе, пости се једну недељу па се прекине пост, и све то нема довољно ефекта, и није у вези са животом Цркве. Ако кренемо на неки пут, онда треба у потпуности да следимо тај пут Цркве, дакле од првог до последњег дана, са падовима, устајањима, да се опет враћамо ако прекршимо пост, јер је битно да цео пут прођемо. Битно је да испратимо свих четрдесет дана Великога Поста са Страсном недељом… Велики Пост има у себи и ту карактеристику да тражи од нас да тај пут прођемо у целости колико год можемо. Ми се данас налазимо на половини тог пута. Обично проблеми настају обично на самом почетку, а следећа фаза је половина пута, када смо одмакли од почетка а далеко нам је циљ. Половина пута је тренутак малодушности. Али исто тако средина пута Великога поста означава донекле и промену карактеристике Великога Поста.

У наставку литургије Преосвећни владика рукоположио је у чин свештеника јерођакона Јована (Прокина) професора Богословије. У беседи на рукоположење Његово преосвештенство обратио се оцу Јовану речима да ми служио свету Литургију у овоме храму и то је велика радост. Како каже Свети Јустин Ћелијски да не може да замисли Литургију где је тужан човек. Ми данас имамо велику радост што ће јерођакон Јован професор Богословије бити рукоположен у чин свештеника. Да се помолимо Богу да благодат коју он данас прима, да остане на њему до краја његовога живота, а њега да замолимо да се он данас моли за нас. Драги брате Јоване, ти ћеш данас на овој Литургији благодаћу Духа Светога, кроз полагање руку Епископа на твоју главу, бити рукоположен у чин свештеника. Ти данас брате добијаш оно што ни анђели немају, оно што ни анђелима није дато а ето нама недостојнима који смо по промислу Божијем свештеници, то је нама дато. Зато те молим да због те велике благодати и дара којег примаш да се чуваш на првом месту од гордости и сујете, и да те замолим оним речима Светога Апостоа Павла да кроз благодат коју задобијаш и пророчанство које ти се даје, да се укрепљујеш.

Извор: Епархија шумадијска