На Благовести Пресвете Богородице, 7. априла 2023. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је свету Литургију у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу.

Саслуживали су Преосвећени Епископ далматински г. Никодим, загребачко свештеници и ђакон Момир Ђукић. У беседи на Литургији, Патријарх је истакао:

– Браћо и сестре, данас је велики празник, велика духовна радост. Данас су Благовести. Благовести су догађај који је увод у тајну нашег спасења. Благовести су дан када је Господ преко свог архангела Гаврила најавио и благовестио чедној, девственој девојци Марији велики догађај, догађај зачећа Сина Божјег у Њеној утроби. Не постоји та мисао, не постоји та памет, не постоји ни најсавршенија људска логика која може да смести у своје оквире овакав један чудесан догађај, као што уосталом људска логика и најсавршенији људски домет није у стању да смести у себе тајну вере, тајну присуства Божјег међу нама, а посебно овакав један догађај када се наговештава и када се обавештава Једна од нас да ће Она бити Та у чијој ће се пречистој утроби зачети Син Божји.

И не само што је ово чудесан и велики догађај, него је догађај који свети Оци доводе у везу са стварањем света, са новим стварањем. Као што се некада Дух Свети, Дух Божји, надносио и лебдео над водама и уобличавао једну по једну твар и стварао свет, ево сада исти тај Дух Свети осењује Пречисту Дјеву и Њено тело. Њену људску природу припрема да буде узета у јединство, да буде сједињена са божанском природом у личности Логоса Божјег, у личности Сина Божјег. Као што је, дакле, Духом Светим Господ стварао свет, исто тако сада и Духом Светим имамо васпостављање људске природе у првозвану славу. Духом Светим уобличава се Син Божји у утроби Дјеве. Заиста је то нова твар, ново стварање.

Међутим, Бог који промишља о сваком детаљу у нашем животу, који води бригу о свему ономе што је нама неопходно, што је неопходно за наше спасење, за наше духовно узрастање, Он баш због тога што јесте љубав по својој природи, како сведочи Свети јеванђелист Јован, не чини никада насиље над нашом слободом. Не чини насиље ни над чим што је везано за људску природу и за живот човека. Зато у овом случају, када се јавља Свети арханђел Гаврило Пресветој Богородици и када Она у чуду чује речи: Радуј се, Благодатна, Она не може да разуме о чему се ради. Када чује глас Архангела да ће се зачети у Њеној утроби Син Божји, да ће Му наденути име Исус и да ће Он бити владар који ће владати новим царством, Царством Божјим, када чује све те речи које надилазе сваки ум и сваку логику, поред тога што не разуме и поред тога што је апсолутно немогуће да човек прихвати такав поредак ствари, Пресвета Богородица имајући дубинску веру у реч Божју, имајући апсолутно поверење у Бога, без икаквог размишљања, са пуним поверењем и без остатка било какве сумње или преиспитивања оног што чује, изговара једно једноставно: Нека ми буде по речи Твојој, нека буде по вољи Твојој, баш онако како говоримо свакодневно: Оче наш, нека буде воља Твоја. У тим речима Пресвета Богородица је у име читавог људског рода, у име свих нас, исказала своје да у односу на све оно што Бог хоће и у односу на све оно што Господ промишља о нама.

Најчешће оно што је воља Божја нама није у најмању руку потпуно разумљиво у датом тренутку, али ако пројавимо поверење, ако имамо став који је једампут за свагда зацртала Пресвета Богородица и у наше име, Нека буде по речи Твојој, пре или касније оно што је израз воље Божје или промисла Његовог о нама, ма колико у датом тренутку не разумемо, откриће нам се у пуноћи и биће нам потпуно јасно да је то спасоносна реч и да је то спасоносни пут за сваког од нас појединачно.

Вера је суштина нашег живота. Наравно, често изазови свакодневнице ломе нашу логику, збуњују нас и можда помало пумућују нашу веру. Међутим, ако останемо истрајни у борби за веру и поверење у Христа, ако останемо истрајни у нашој начелној одлуци да ћемо заједно са Пресветом Богородицом увек говорити: Нека буде по речи Твојој, наша вера ће нас снажити. Макар и слабашна, она ће нас водити кроз живот и она ће нам доносити све оно што је описано у Јеванђељу Христовом. Пре свега, нећемо имати страх. Веруј и не бој се, каже Господ, а онда ћемо и као она четворица из Јеванђеља својом вером не само снажити себе и расти и узрастати, него нашом вером Господ ће дотицати и душе наших ближњих и онда када они то неће или када то не разумеју. И као у оном Јеванђељу када су четворица принела пред ноге Исусове једнога који је беспомоћан и можда и без вере, Господ је због вере тих четворице исцелио оног петог болесног и без вере. Вера и поверење у реч Божју јесу темељ нашег постојања. Пре или касније и најмања вера, макар и вера као што је зрно горушичино, води у чудо, у чудо у нашем животу, у чудо преображавања нашег, у чудо снаге да се одупремо греху, страстима, слабостима, мржњи и самољубљу, у чудо просијавања у нашој души и у нашем животу лепоте и врлине, а то значи у радост.

Дакле, Пресвета Богородица на данашњи дан, као Једна од нас коју је Бог изабрао, једампут за свагда је одредила наш животни став, а то је став вере и поверења у реч Божју. Она је пројавила и смирење пред речју и љубављу Божјој, а смирење значи прихватити реч Љубљенога и онда када нам је потпуно нејасна, онда када нам се чини страном, јер смирењем и поверењем та реч пре или касније открива своју снагу и свој смисао. Нека би Господ дао да и ми као Пресвета Богородица, и када разумемо и када не разумемо, вером прихватамо све што нам долази одозго, све што је израз Његовог промисла, јер је то израз и Његове љубави. Нека би нам дао да заједно са Њом увек пред речју Божјом, пре Његовим промислом, пред Његовим законом, пред Његовим Јеванђељем, имамо истинско и право смирење. У том смирењу појавиће се и снага и сила благодати Божје, снага и сила љубави Божје, која ће постати и наша снага у овом свету, који је свет крста, свет распећа, али истовремено тај крст, уколико га прихватимо као Христов и уколико свој крст учинимо честицом Христовог крста, постаће извор снаге и васкрсења. Нека је срећан и благословен празник!

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска