Епископ Херувим осветио Српску Барањску кућу у Белом Манастиру
У четвртак светле седмице, 20. априла 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим осветио је Српску Барањску кућу у Белом Манастиру.
Саслуживали су свештеници архијерејског намесништва барањског архијерејски намесник барањски Ђорђе Ковачевић, протојереји-ставрофори Владо Кљајић и Стеван Кувежданин; протојереј Драган Вукадиновић и протођакон Војислав Николић.
Освећењу су присуствовали господа Александар Накић, Генерални конзул Републике Србије у Вуковару, професор Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа, др Војислав Станимировић, председник Главне скупштине СДСС, гђа Драгана Јецков, саборска заступница, Срђан Јеремић, дожупан Вуковарско-сријемске жупаније, мр Радомир Чварковић, дожупан осјечко-барањске жупаније, Дејан Јеличић, председник ВСНМ осјечко-барањске жупаније, Золтан Часар, конзул Републике Мађарске у Осијеку и начелници и заменици начелника барањског краја.
Тоом приликом, епископ Херувим је рекао:-Ово је заиста дан победе, „дође спасење дому овоме” – као што можемо чути из Светог Јеванђеља. Господ Исус Христос заиста данас улази у овај дом уграђујући свој мир и своју љубав у ово здање. Свакако да из овог дома културе српског народа треба да провејава љубав, љубав према својој вери и нацији, али и да се изграђују односи са другим заједницама који живе у недрима ове наше лепе и дивне Барање.
-Барања је мултиконфесионални и мултикултурални простор који нам отвара велике могућности и велика пријатељства. Требамо градити мостове пријатељства, међусобне односе, да увек влада љубав Христова и мир Христов. Да Христово Васкрсење које славимо у овим данима буде увек присутно у овој кући. Требамо једни друге да разумемо, да бисмо једни са другима могли разговарати, тако ћемо имати међусобне односе достојне човека. Различитости нас требају уједињавати, а не супротно. Треба бити човек. Томе нас учи и Празник Васкрсења који нас учи христоваскрслој љубави. Богочовек се разапиње за нас, а тако и ми требамо једни за друге да се разапињемо.
Извор: Епархија осечкопшољска и барањска