Светом архијерејском Литургијом, на празник Светог Василија Острошког, на платоу испред Горњег манастира началствовао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, уз саслужење преосвећене господе епископа источноамеричког Иринеја, бихаћко-петровачког Сергија, буеносајреског и јужно-централно америчког Кирила и будимљанско-никшићког Методија.

Саслуживали су и острошки игуман архимандрит Сергије, свештенство и свештеномонаштво, уз молитвено учешће бројних верника који су из разних крајева света дошли на поклоњење Острошком Чудотворцу. Одговарали су богослови из Цетињске богословије, као и Београдско певачко друштво на челу са протођаконом Владимиром Руменићем.

Поздрављајући сабране радосним поздравом Христос васкрсе – Ваистину васкрсе! после читања зачала из светог Јеванђеља беседио је владика Иринеј:

– Сабрали смо се на овај данашњи дан, кишни дан, али диван дан, јер сунце избија из ваших чистих срдаца да озари ову нашу светињу као што је и Свети Василије Острошки и Тврдошки Чудотворац, чију славу славимо, озарио нас и наша срца како бисмо могли постати светлост овом свету. Сабрали смо се у оквиру Христовог Васкрсења из мртвих око највећег сведока, живог сведока, Светог Василија Острошког. Сабрали смо се око њега, јер је он Чудотворац. Он преко својих нетљених моштију доказује да смрт никако не може да завлада овим светом нашим, него да живот влада и то је живот вечни. Сабрали смо се како бисмо могли да обновимо у себи, за време овог пасхалног периода, наше крштење, а Бог нам је послао више него видљиви знак обновљења нашег крштења с овом дивном и благословеном кишом која сапира сваки грех са нас, очишћује нас и уводи нас у вечни живот. Свет се данас налази у тешкој и великој кризи и није лако видети Божју благодат како делује међу нама. Зато нам је Господ дао оваквог сведока Његовог Васкрсења из мртвих, Светог Василија, који још увек хода по кугли земаљској, који лечи и исцељује. То исцељење је далеко важније и изнад и изван пуког лечења, јер сваки лекар уме да лечи, а само светитељ уме да исцељује, да врати нама наше људско достојанство, пуноћу нашег људског бића како бисмо открили себе у Христу. Христос ће наградити свакога према његовој заслузи.

Славски колач који су припремила острошка братија на челу са игуманом Сергијем у славу Божју, а у част Светог Василија, као и бројне славске колаче које су принели свечари, благосиљали су и саслужујући епископи и свештенство.

Честитајући празник, митрополит Јоаникије је подсетио да је острошко сабрање прилика да се измоли милост од Бога и од Светог Василија који милост излива на Цркву своју вековима, откад почивају његове свете мошти у манастиру Острогу:

– Не бих ништа тумачио зашто је данас оволика киша. Па и вријеме јој је. Ово су дани када Господ залива земљу кишом да би све родило. И нека да Бог да међу нама рађа љубав, доборта, мир, слога и свако истинско добро. Знам само једно, када смо се год сквасили пратећи мошти Светог Василија Острошког, то се нама повратило кроз велики благослов и радост. Сјећате се добро какви су потоци били по никшићким улицама 1996. године када су пролазиле мошти Светог Василија кроз град Никшић, па је наш блаженопочивши митрополит Амфилохије тада рекао да је добро што је било толико кише да се очистимо од наших грјехова и замолио је тада Светог Василија да прекрати зла која се догађају у нашем народу, а посебно да заустави самоубиства и памти се да дуже времена није било ниједно самоубиство у никшићкој општини. А посебно децембра месеца 2021. године када смо опет од муке и невоље коју смо доживјели будући прогоњени од безбожне власти доносили мошти Светог Василија у град Никшић. И тада је исто била оваква киша, и тада је наш народ по седам сати стајао у реду да приступи ћивоту Светог Василија и сви су добили благослов иако су сви били мокри до голе коже у децембру месецу, нико нам није рекао да је било ко прехладио, него напротив! То им је свима који су приступали Светом Василију био велики благослов и за здравље душа и тијела. Нека то буде и са нама данас, а нарочито са овом дјецом и омладином која су долазила пјешке од Подгорице, од Никшића, од Невесиња, од Требиња и не знам одакле све. Видио сам много дјеце и омладине и јуче и претходних дана је било и многи су ишли боси. То је велика љубав! Неће их Свети Василије оставити него ће их благословити за ту њихову љубав и за велику жртву коју су поднијели да је принесу Светом Василију. Божја милост се излива преко његовог свештеног ћивота на цио наш народ вјековима. Тај непресушни извор и нас је данас овдје укријепио и благодарим нашим архијерејима Иринеју, Сергију, Кирилу, Методију, другим свештеницима који су дошли да помогну и узели учешћа у овој светој служби, нека свима буде на радост, здравље и спасење душа и тијела.

Извор: Митрополија црногорско-приморска