Свечани чин канонизације Светог свештеномученика Недељка Раковичког

Published On: 22/05/2023

На празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, 21. маја 2023. године, на светој Литургији коју је, у храму Светих апостола Вартоломеја и Варнаве у Раковици, служио Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Петар, викар Патријарха српског, извршен је свечани чин канонизације Светог свештеномученика Недељка Раковичког.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво из више епархија, гости из Руске Православне Цркве, уз молитвено учешће многобројног верног народа. На малом входу, Преосвећени Епископ г. Петар је прочитао одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о прибрајању Светог свештеномученика Недељка Раковичког лику светих, а затим је, уз појање тропара Светом свештеномученику Недељку Раковичком, крстолико уздигао икону Светог Недељка благосиљајући присутне.

Извор: ТВ Храм

***

Свештеномученик Недељко Раковички (Стреличић) је рођен 26. фебруара 1907. године у Пустом Шилову, општина Медвеђа.

Његови богобојажљиви родитељи Милош и Загорка изродише још пет кћери: Станицу, Марицу, Спасенију, Милеву и Милостиву. Школовао се у Косовској Митровици, затим у Богословији Светих Кирила и Методија у Призрену и на Богословском факултету у Београду, показујући изванредан пример ревносног ученика и студента. У чин ђакона и јереја рукоположен је 1930. године и постављен за приштинског пароха. Наредне године постао је парох у Лапљем Селу. Био је ожењен Браниславом (рођеном Гвоздић), са којом је имао три кћери: Надежду, Загорку и најстарију Љубицу, која је са само две године живота страдала од упале плућа. Право презиме му је било Стрелица, али је пред рукоположење у чин свештеника оно промењено у Стреличић, што у то време није била неуобичајена појава. Највећи део своје службе провео је као кнежевачки парох у манастиру Светог архангела Михаила у Раковици, почевши од јануара 1935. године. Иако је 1941. године био изабран за пароха храма Светог Саве у Бечу, ратна дешавања су га спречила да отпутује, те је остао да се и даље залаже за напредак и добробит раковачко-кнежевачког парохијског живота.

Уживао је велико поверење и наклоност Патријарха српског Варнаве, целокупног свештенства, али и великог броја парохијана, који су га посматрали као трудољубивог, савесног и брижног свештенослужитеља. Храм и парохијски дом у Раковици, које је градио од 1937. до 1939. године, сведоци су томе и представљају врхунац његовог служења народу, Цркви и Богу. У спомен, тада већ, блаженопочившем патријарху, храм је посвећен Светим апостолима Вартоломеју и Варнави. На дан освећења храма 1939. године, свештеник Стреличић бива за своју пожртвованост награђен правом ношења црвеног појаса.

О оцу Недељку познаници су говорили као о марљивом, пријатном, уредном, прагматичном, благочестивом свештенослужитељу чија је личност оличење врлина, и који је био спреман да помогне свима. Изузетна побожност, срчаност и несумњива богобојажљивост одликовали су га као свештеника који сведушно служи Цркви и народу, али је важан и братски однос пун поштовања, уважавања и љубави који је имао са осталим свештенослужитељима, о чему читамо у сачуваним писмима. Његово доброчинство дошло је до изражаја превасходно током Другог светског рата, када је прикупљао помоћ за породице војника и сиромашне грађане. О племенитости овог свештенослужитеља Цркве Христове такође говоре и писма упућена Црквеном суду, у којима тражи помоћ како би прехранио сопствену породицу, док, истовремено, сам прехрањује друге.

Свештеномученик Недељко Стреличић био је, уз Патријарха српског Варнаву, велики противник конкордата и комунистичке идеологије. Већ 1937. године обележен је због учешћа у ,,Крвавој литији“, када је уз велики број других свештеника претучен, док су жандарми забрањивали слободан пролаз. Многи сведоци говоре о проповедима које је држао након служења светих Литургија у храму, у којима је отворено показивао да је велики противник комунизма. Заступао је став да су вера и Црква изнад свега и да поредак који окреће главу од ових вредности нипошто не може бити плодоносан.

Отац Недељко је страдао на мученички начин. Наиме, средином марта 1945. године ухапшен је и, затим, стрељан. У оптужби против њега пише да је био „љотићевац“, члан Збора, да је сарађивао са четницима и учествовао у мобилизацији народа за ове трупе, да је био у одређеној вези са специјалном полицијом, узимао новац за лажне интервенције и починио још многа злодела. Укратко, окарактерисан је као народни непријатељ и ратни злочинац и осуђен на казну стрељањем, трајни губитак грађанске части и заплену имовине. У овом случају много тога је спорно, почевши од самог хапшења. Одређени сведоци тврде да је првобитно ухапшен, али да је недуго затим пуштен на слободу, па поново ухапшен, уједно и последњи пут. Из записника са суђења, који је пронађен 2017. године, види се да услови доношења пресуде нису били законити. Пре свега, свештеник није имао свог браниоца, али је и погрешно упућиван у исходе потенцијалних исказа. Међу документима постоје и изјаве девет сведока, који осумњиченог криве за другачије злочине против државе и свака изјава је различита. Такође, јавља се сумња да је цео процес суђења инсцениран, а да је отац Недељко убијен без праве пресуде. У досијеу постоји велики број грешака како о личним подацима осумњиченог тако и сведока; датум смрти у Матичној књизи умрлих је исти као и датум суђења (21. мај 1945. године), не постоји ниједан потпис осумњиченог, али постоје потписи сведока. На једном од докумената са испитивања испод потписа стоји реч ,,опрост“, двапут подвучена и подебљана, за коју се верује да се односи на опраштање личне кривице неког сведока након одређене, вероватно измишљене, изјаве о свештенику Недељку. Дакле, са сигурношћу се може рећи да је био жртва разгранате мреже доушника и жртва клевете.

Након стрељања, породица овог, у народу неописиво цењеног, свештеника била је у изузетно тешком положају, као и многе друге породице осуђених. Били су обележени и маргинализовани, нису имали прилику да се запосле и преживљавали су једино захваљујући помоћи пријатеља и парохијана. Бранислава Стреличић, супруга оца Недељка, била је толико упорна да се њен супруг пусти на слободу да је доспела и до крајње инстанце власти, али, на жалост, безуспешно. Грађанска права су и њој била привремено одузета. Такође, Надежда Стреличић, њихова ћерка, није добила прилику да упише Медицински факултет у Београду као потомак народног непријатеља.

Из црквене архиве можемо видети да је свештеник Недељко Стреличић удахнуо парохији живот, унапредио је, организовао и побољшао њено уређење. Након његовог одласка, седнице су ретко одржаване, велики број свештеника је пролазио кроз парохију и кратко се задржавао, а храм је био све празнији. Остао је пример човека који наставља да служи својој вери, убеђењима и вредностима које брани и када је залог живот.

Дуги низ година о оцу Недељку готово да није било помена, а његови посмртни остаци почивају у једној од тајних гробница на Кошутњаку. Након вишегодишњег труда да се његова личност рехабилитује, 2018. године Виши суд у Београду усвојио је захтев Црквене општине Раковица, укинуо пресуду Вишег војног суда Југословенске армије из 1945. године и постхумно му вратио грађанске части, уклонивши наводне мрље из његове биографије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, у мају 2022. године, донета је одлука да се свештеномученик Недељко Раковички (Стреличић) уврсти у Диптих светих Православне Цркве, са датумом празновања 8/21. маја.

Коришћена литература:

  • Ђакон Александар Аздејковић, Свештеномученик Недељко Стреличић, Књижевно друштво Раковица, 2019. година.

Тропар, глас 4

Од младости своје испуни се божанском љубављу, и живот свој посветивши Христовом учењу, постављен си за свештеника Цркве Његове. Чувајући јединство, српство и православље, сиротима, удовима и заточенима помагао си, Свети, али богоборни људи мрзећи твоју хришћанску ревност, без милости и правде пресудише ти, а ти за Свету Цркву прими мучење, и као непобедиви војник душу своју Христу Богу предаде, свештеномучениче Недељко.

Кондак, глас 8

Као неустрашиви проповедник показао се јеси, раковички свештениче Недељко, бранећи и чувајући православље од безбожне власти, који бранише српском роду Христову науку. Одбивши да испуниш вољу богоборних служитеља, примио си добровољно мучеништво. Као сужањ лажне оптужбе и многа страдања си претрпео, а на неправедном суђењу као Христу лажне сведоке ти изводише. Зверолики мучитељи се хвалише како твоје тело мучише, а ти све то претрпе. Добри појче и проповедниче, огњени чувару вере истините, моли Васкрслог Христа да се спасу душе наше.

Ђакон Никола Костић

 

Најновије вести