Светом архијерејском Литургијом коју је Преосвећени Епископ буеносајрески и јужноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило прослављена је слава манастира Светог Јована Владимира у Курилу.

– Силазак Светога Духа на апостоле назива се рођенданом Цркве. Прецизније би било рећи вријеме Цркве и вјечност Светога Духа коју Он доноси кроз свете тајне свим члановима Цркве. И не само члановима Цркве него и овом свијету. Дакле, Бог је у овом свијету да би спасао нас. И не само нас него и сву твар. Дух Свети не доноси ништа друго осим оно што је Христос већ урадио. То значи да сав свој живот морамо темељити на учењу Христовом, на ријечима Христовим, на ријечима светог Јеванђеља, на Његовим заповијестима. Ако нешто није утемељено на томе, то одбацујмо. То није од Бога. Господ је у наше вријеме дао слободу Црној Гори од идеолошких покрета који су покушвали да нас одвоје од наше традиције и вјере, од истине и Бога. Надамо се да се наш народ никад више неће вратити на тај пут. Велика је благодат кад народ добије добру власт, побожну власт, власт која има страх Божји. Ето, таква власт се пројавила у лику нашег великога светитеља и краља српскога Јована Владимира – рекао је епископ Кирило и подсетио:

– Свети Јован Владимир нам је дарован као путоказ, као извор благодатне силе исцјељења. Свети Јован Владимир, који је живио у 11. вијеку, у малом је био настављач традиције Светих Кирила и Методија и њихових ученика Петочисленика Наума, Климента, Горазда, Саве и Ангеларија. Нарочито се молио Светом Науму. Култ Петочисленика био је јак у нашем тадашњем српском народу, који још није имао довољно јаку ни црквену ни државну организацију, тако да је Јован Владимир претеча, јединка, можда израз наше тадашње немоћи да се у овом свијету установимо као богоизабрани народ. Али, опет, из крви мученика је посијано сјеме праве и истините Цркве, тако да иза њега слиједи можда најбоља епоха у историји нашег народа – епоха Немањића.

Извор: Митрополија црногорско-приморска