У четврту недељу по Духовима, 2. јула 2023, Његово Преосвештенство Eпископ зворничко-тузлански г.Фотије началствовао је светим евхаристијским сабрањем у Љесковцу код Бијељине.

Свечана звона храма Свете великомученице Марине и порта пуна народа на челу са свештеником Милијаном Станкићем су дочекали свог архијереја. Саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Пејчић, старешина Саборног храма у Бијељини; протојереј Александар Тешић, архијерејски намесник угљевичко-јањски; протонамесник Сретен Мићић, парох патковачки; јереј Бранислав Пејчић, парох станарски; протођакон Лазар Илић, епархијски ђакон и ђакон Светислав Пејчић, парохијски ђакон у парохијама патковачким и јањским.

За дугогодишњи труд у свештеничкој служби Преосвећени владика Фотије доделио је чин протојереја досадашњем протонамеснику Сретену Мићићу, пароху патковачком.

Након великог входа, на месту прописаном  канонима, епископ Фотије је достојног ђакона Светислава Пејчића рукоположио у презвитерски чин, што је за Цркву и народ, како Владика каже, увек велика радост и велики благослов:

-Часни оци, драга браћо и сестре велика је духовна радост данас овде у Љесковцу. Наш брат, ђакон Светислав Пејчић је постао свештеник, а отац Сретен Мићић је добио чин протојереја, да овде у овом крају носе крст заједно са нама који већ јесмо прихватили јерархијско служење у нашој Српској православној цркви.

Јуче смо били у Братунцу. Подриње и Бирч је место страдања нашег народа у читавом XX веку, а посебно у последњем рату ’90-их година. Био је наш патријарх са више епископа и сви смо се молили Богу да једном за наш бол неко чује и српску сузу да види. Међутим, нажалост тамо где Срби страдају то се заборавља, а где неко други страда тамо се куле и градови дижу. Ако је потребно до небеса да се чује за туђе жртве. Зато ми морамо да памтимо своје жртве. Да их носимо у својим срцима и молимо се Богу за страдале Србе и они ће се молити Богу за нас јер су они сада у Царству небеском као мученици Христови.

Зато је и ова данашња духовна радост благословена. Смирено, молитвено богослужење али велике тајна је у њему, тајна свештенства. Велики је благослов за епархију и уопште за нашу Цркву када један млад човек прима на себе благи јарам Христов и постаје свештеник. Он постаје проповедник јеванђеља. Проповедник Крста и Васкрсења. У добу и у злу са својим народом. У болестима, у здрављу, у весељу. На крштењима али и на сахранама. То су наши свештеници, то наша Српска Православна Црква. Наш народ зна да га Црква никад није издала, ни у најтежим временима. То је велики благослов и ми га морамо чувати. Велика је одговорност да са нашим народом будемо непрестано. И на Косову, и Јадовну, Подрињу и на свим местима где је страдао и страда наш народ. Да будемо заједно. Али на првом месту да Црква првенствује, јер јерахија треба да води наш народ путем Светога Саве и наших светих отаца.

Извор: Епархија зворничко-тузланска