Прослава Светих свештеномученика милешевских и дабробосанских у Милешеви

Published On: 13/07/2023

Празник и молитвени помен Светих свештеномученика милешевских и дабробосанских свечано и молитвено је прослављен у манастиру Милешеви, где су свету архијерејску Литургију служили преосвећена господа епископи милешевски Атанасије и будимљанско-никшићки Методије.

Саслуживали су настојатељи манастирâ Успења Пресвете Богородице у Сељанима игуман Петар и Свете Тројице код Пљеваља игуман Зосима, архијерејски намесници прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић и нововарошки протојереј Станко Благојевић, протојереј-ставрофор Никола Олић, настојатељ манастира Светог Николаја у Прибојској Бањи јеромонах Јован, протојереј Никола Перковић, јереј Радан Драгутиновић, протођакон Иван Савић и ђакон Дамјан Љујић из Епархије бачке. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније.

У евхаристијском сабрању учествовао је и председник Општине Пријепоље г. Драго Попадић са сарадницима.

Након читања светог Јеванђеља епископ Методије је поучио сабрани верни народ: – Јасно и недвосмислено Господ наш Исус Христос поручио је свима онима који су Му следовали, ишли за Њим, да ко хоће, по својој слободној вољи, а не под неком принудом или присилом, да иде за Њим треба да узме крст свој и да се одрекне себе, и да они који мисле и покушају да сачувају живот свој овде у овоме свету, по овој земаљској логици да сачувају тело да не пропадне и не страда, они ће многоструко више изгубити, изгубиће душу своју. По први пут у историји рода људскога неко се осмелио да каже да ко буде хтио да иде за Великим Учитељем који је проповедао нешто што људске уши нису чуле, ту Небеску логику, обрнуту логику у односу на логику овога света и духа земаљскога, ко за Христом буде ишао, треба да буде спреман да страда. Следовање за Христом Господ је упоредио са распињањем, не само тела него и свих својих жеља, планова, наума и замисли које ми стварамо и креирамо у овоме животу, замишљајући како бисмо на најбољи начин требали овде да проживимо. Господ каже да они који Му следују следују за Њим не само физички идући него следују за Истином, за Добротом и за Правдом. Ко буде следовао за Истином, Правдом и Добротом тај следује за Христом Богом нашим. Кад кренемо за Христом Богом нашим тада наш идентитет по телу, генетици и крви коју смо наследили од предака, постаје релативан и постаје једна дубља и јача Небеска веза онога назначења које нам је Господ дао и наменио шаљући нас у овај живот и назначујући нас на оно више и претежније, на Небески Јерусалим, и на једну дубљу духовну заједницу Живота у Царству Небеском, појаснио је Епископ Методије.

Након заамвоне молитве освештани су славски дарови и преломљен славски колач које су припремиле милешевске монахиње са игуманијом Аквилином.

По отпусту епископ Атанасије се захвалио епископу Методију што није жалио труда и дошао да началствује на Божанској Литургији: – Речено је много пута да је Црква сабрање, сабирање. То је суштина Цркве, сабирање око Господа Бога, око заједнице Свете Тројице која се увећава тако што се присаједињују и анђелске силе и Свети, који исповедају Оца, Сина и Духа Светога. Ми се, очигледно, још увек учимо сабирати, не иде нам то спонтано него је потребно и подсећање и интензивно учење, да чинимо овакав сабор, овакво сабрање и да га увећавамо. Господ Христос је поучавао своје најближе ученике ономе што је најбитније, што је најпрече. А најпрече је бити близу Господа и гледати Га, слушати Његову реч и испуњавати Његову заповест. У оним смутним временима, они из рода нашега које данас помињемо и прослављамо, добро положише испит пред којим су били. Нису сви који су били у том времену положили тај животни испит, али Црква је препознала и памтиће вечно оне који јесу положили тај испит. Они су потврдили своју веру у Бога, верност и доследност Њему, оданост Њему. Ми се трудимо да испуњавамо Христове заповести, учимо се да их испуњавамо, а знамо и распоред тих заповести које нам Бог налаже, које нам даје. Знамо како оне извиру једна из друге, зависе једна од друге, условљавају једна другу. Знамо да је заповест о љубави према Богу прва, не само зато што је Бог најузвишенији и најдостојнији љубави, него зато што испуњавање свих заповести логички, природно, извире из испуњавања ове прве. Онај који није Богољубив тешко ће бити човекољубив, братољубив. Историјски се показало да су највише зла учинили они људи кад отпадну од Бога. Ко изгуби везу са Оцем Небеским сигурно ће изгубити и заједницу са оцем земаљским. Ми се поносимо са онима из рода нашега који успешно положише животни испит, а што је Бог потврдио тако што је њих овенчао венцима вечне небеске славе и што је Црква препознала и на то нам указује сваке године.

Извор: Епархија милешевска

Најновије вести

Повезане вести