Празник Свете деце новомученика јастребарских и сисачких молитвено је прослављен 13. јула 2023. године светом Литургијом у Саборном храму Светог оца Николаја Мирликијског у Карловцу којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим.

Саслуживали су архимандрит Наум (Милковић), протопрезвитер-ставрофор Радослав Анђелић, протопрезвитер Дарко Дугоњић, презвитер Саша Лончина и протођакон Небојша Анђић. По заамвоној молитви епископ Герасим је освештао је славске дароце принесене у славу Божју и у част и спомен Свете деце новомученика јастребарских и сисачких.

Света деца мученици јастребарски и сисачки

Дечjи логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је jедан од неколико логора за српску децу у Независној Држави Хрватској. Логор је основан под именом „Прихватилиште за дјецу избјеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ са задатком да се у њему из осталих логора сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре. Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. jула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније. Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.

Дечји логор у Сиску је отворен 3. августа 1942. године, када је доведено око 1.300 деце из логора Млаке и Старе Градишке. Логор је био смештен у основној школи у Сиску, солани Реис, самостану сестара реда Светог Винка и Соколском дому. У неколико транспорта до краја октобра 1942. године у Сисак је стигло преко 7.000 српских малишана са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније.

Један од најпотреснијих објављених докумената који говори о умирању недужне деце у Јасребарском је бележница чувара месног гробља Фрање Иловара. Поступајући према наређењима, данима је сахрањивао мртве малишане и о томе водио дневник. Дечја тела, како наводи гробар, била су спакована у кутије и сандуке. Да би их што више стало у један сандук, силом су затварани сандуци. У једној „киштри“ могло је бити и до десеторо деце. Свеска Фрање Иловара је најтужнији сведок дечјег страдања у том усташком логору. Чувар гробља је своје „радне дане“ рачунао на „куне“ и „комаде“. Рачуне је својим потписом оверавала часна сестра Гаудиенција. Свеску је описао Драгоје Лукић у својим књигама. На првој страни дневника записано је да је само 22. јула 1942. године сахрањено 107 деце. Онда стоји рачун и потврда: „Примио на рачун копања гробова 10.000 куна за сто комада дјеце покопане“. На следећем листићу је забелешка: „Рачун за укоп – 243 комада дјеце x 150 куна – 36.450 куна“. Од 22. јула до 11. августа 1942. године гробар је сваког дана записивао колико је покопано мушке, а колико женске деце. Крај сваког датума испод слова која су означавала пол записивао је цифре или уносио само усправне цртице, а свака цртица је представљала једну смрт.

Кроз дечји логор Јастребарско у периоду од 11. јула 1942. до 26. августа 1942. године према неким документима прошло је 3.336 махом српске деце, од тога више од две хиљаде са Козаре. За непуних месец и по дана у овом логору „званично“ је уморено 768 деце узраста од неколико месеци до 14 година. На споменику је наведен број од 468 уморених заточеника дечјег логора, али права истина можда никада неће ни бити откривена.

Истраживач Драгоје Лукић је на једном месту навео бројку од 1.011, а на другом 1.026 умрле деце, рачунајући свакако Јастребарско и Реку, као и децу из Јастребарског која су умрла у загребачким болницама. Архив Југославије у Београду поседује фонд „Савезна комисија за попис жртава рата 1941–1945. Босна и Херцеговина“ (фонд 179, XXXIV, 46, A. 93) у коме је и списак 560 имена малишана који су пострадали у Јастребарском. Нажалост, многе породице чија су деца пострадала нису преживеле грозоте ратног вихора.

Четврта кордунашка бригада НОВЈ заузела је Јастребарко 26. августа 1942. године, након чега је логор затворен. Комадант бригаде Никола Видовић наводи да су у логору затекли 727 заточених малишана. Дечји логор у Сиску затворен је 8. јануара 1943. године.

Прву икону Светих новомученика – младенаца јастребарских урадиле су монахиње манастира Светог Василија Острошког у Бијељини 2021. године, а њу је Епископ зворничко-тузлански г. Фотије даривао Епархији горњокарловачкој.

Иницијативом и трудом Епископа горњокарловачког г. Герасима, Свети Архијерејски Сабор је 21. маја 2022. године донео одлуку: „На основу предања Православне Цркве, а сходно члану 69. тачка 8) Устава Српске Православне Цркве децу мученике јастребарске и сисачке прибројати Лику светих“. Њихов спомен се прославља 13. јула/31. јуна.

Извор: Епархија горњокарловачка