Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије освештао је нови храм у Гнионици код Модриче. Градња храма Светог кнеза Лазара Косовског у Гнионици започела је 1993. године, обзиром да је претходни храм на овом месту, такође Светог кнеза Лазара, освештан 28. јула 1991. године, али је тај храм миниран и порушен 1992. године од стране Хрватских оружаних снага.

Свети храм је место сабирања у једном селу или граду. Место где треба да оставимо све земаљске бриге. Место где можемо Богу да се поклонимо. Ако је све у реду, можемо да му се захвалимо, а ако није, можемо да тражимо помоћ и заштиту.

Имали смо ових дана, и још увек имамо, невоље око олујних невремена. Коме да прибегнемо? Само Богу! Људи метеоролози и институције могу нешто да ураде, али не могу довољно. Чули сте вероватно да ових дана у нашој Епархији зворничко-тузланској често звоне звона. Звона разгоне облаке, град и муње. Јер је Бог, браћо и сестре, силнији и моћнији од творевине јер је он Творац.

Данас се у овој цркви Светог великомученика Лазара Косовског сећамо се и њега и његовог живота и страдања, али и нашега Косова браћо и сестре. Косово је дубоко у нашим срцима и у генима нас православних Срба. Косовски завет да је земаљско за малена царство, а небеско увек и довека је оно што је нас Србе држало да не будемо само земаљски људи, него нас је подизало у историји да тежимо вишим вредностима, да тежимо ономе што је заиста вечно. Зато смо најчешће и највише страдали. Ми смо се били укопали у земунице, у ровове из којих нисмо излазили, у земаљским оквирима, јер смо хтели, уствари, да видимо небеску реалност и Царство Небеско које долази. А то Царство Небеско се могло видети за време Косовске битке кад се требало борити са три пута надмоћнијим непријатељем. Али они који су тамо пострадали су мученици наше свете Цркве, а на првом месту свети цар Лазар и његове војводе. Он нам је пример и путеводитељ као и Свети Сава да не клонемо у овом животу, да се боримо за своје свето Православље, за своју традицију, предање, територију, за своје Косово, јер је оно натопљено крвљу мученика и то је наша српска земља. Могу историчари и странци да говоре колико год хоће али ми сви добро знамо да је то српска земља. Свака стопа на Косову је српска земља. Ми ћемо се молити Богу и нашим светитељима да нам врате Косово. Кажу да се свети Нектарије Егински јавио једној жени која је ишла на ходочашће у Русију и онда је рекао: Зашто ви Срби не тражите од Светог Саве и светог цара Лазара да вам врате Косово. Она је то после неком испричала и тако је настала она песмица ”Вратите нам Косово”, ако сте чули за њу. Ми очекујемо да нам наши светитељи из небеске Србије врате Косово. Не уздамо се у земаљске силе. Од земаљских сила се једино можемо уздати у Русију, а Русија је сада у рату. Распета је и бори се практично против читаог света који је устао на њу и на свето Православље. А ми Срби смо распети, овде у Републици Српској и на свим странама где живимо. Али даће Бог, ове светиње, које освећујемо и које приносимо на богоугодну жртву, ће нас очувати. То је оно што је благословено и што ће нас сачувати.

Данас празнујемо и преподобног Антонија Кијево-Печерског. Оснивача велике кијевске лавре која је нападнута у Кијеву, старој Русији а данашњој Украјини.

Извор: Епархија зворничко-тузланска