Евхаристијским сабрањем, 25. јула 2023. године, у манастирском храму Светих апостола Петра и Павла у Доњем Будачком, молитвено је прослављена успомена на чудотворну Икону Пресвете Богородице Тројеручице, заштитнице ове свештене обитељи.

Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, уз саслужење протојереја – ставрофора Томе Ћирковића , протојереј Марка Шукунда, јеромонаха Саве (Јаковљевић), јереја Бранка Сантрача, Горана Каламанда и Саше Лончина, као и протођакона Војислава Николића и Небојше Анђића.

Након прочитаног зачала из јеванђеља, са благословом епископа Герасима, веницима се обратио протопрезвитер Марко Шукунда рекавши:

Данас прослављамо Пресвету Богородицу, односно икону Пресвете Богородице. Акценат бих ставио на веру Пресвете Богородице, односно на њен значај за све нас људе који имамо прилику да разумемо и на неки начин покушамо боље схватити како је она живјела и како и на који начин нам она даје смернице за бољи живот. Наиме, Пресвета Богородица у цјелокупном свом животу највише је пројавила послушност, јер се управо кроз послушност пројављује љубав и милост, односно оне врлине које се траже од нас и које ће једине значити и имати вредност када нас Господ буде позвао.

И управо у том смислу Она се разликује од прамајке Еве, која је на Божији позив да се покаје, одговорила својим делима да ипак не жели заједницу са Богом, док Пресвета Богородица, која је на позив Божији, када је архангел Гаврило дошао у име Господа и питао је да ли ће да роди спаситеља света, она одговара: „Ево слускиње Твоје, нека ми буде по речи Твојој“. Управо тог тренутка, драга браћо и сестре, почиње историја спасења и настаје одређена могућност да и ми људи можемо да заједничаримо са Господом и да на тај начин сједињујући се у Тијелу и Крви Христовој и ми задобијемо живот вјечни.

Али, драга браћо и сестре, то није ни најмање једноставно, како ни у тадашњем свету тако ни данас. Некако пречесто смо задојени разноразним информацијама и неким средствима обавјештавања, где западни дух који негује материјализам превише је ушао у све нас, и управо у том смислу стављамо на маргине Господа и саму послушност, љубав, милост, врлине и на тај начин се постепено али сигурно удаљавамо од Господа, односо враћамо се у стање пре Пресвете Богородице, где човек заборављајући Бога себе ставља у центар света и на тај начин Бога гура на маргине друштва.

Извор: Епархија горњокарловачка