У недјељу, 30. јула 2023. године, на празник Свете Великомученице Марине – Огњене Марије, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије служио је свету архијерејску Литургију у храму посвећеном овој светитељки у селу Окладе код Бијелог Поља.

Литургијом, благосиљањем славског колача и жита, као и причешћем верника, на данашњи дан је прослављена храмовна слава Огњене Марије.

Беседећи о преславној Великомученици, која је као девојка исповедила Христа и заљубила се у Небо и све што је небеско, владика Методије је подсетио да је она са лакоћом поднела муке које су услиједиле:- А све оно што је послије пропатила од својих најближих који су је због тога прогонили, па и намјесника царских, поднијела је са лакоћом јер је била загледана у свог Женика, љубљеног Христа , који јој се и непосредно, пред њено представљење  у тамници јавио. Лијепо је читати житија светих и надахњивати се њиховом вјером, љубављу и подвигом, животом, о томе како су га проводили ходећи овим земаљским шаром.

У јеванђељу које је посвећено Светој великомученици Марини које је ђакон прочитао на Литургији, чули смо, како је казао владика Методије, причу о неком фарисеју који је, зачудо, позвао Исуса да му буде гост у кући на ручку, подсећајући да су фарисеји помно пратили Исуса где год је кренуо пазећи шта прича, не би ли Га ухватили у некој погрешној речи за коју би га осудили и срушили Његов неупитно велики ауторитет у народу, за оно што је говорио, чинио и делао, васкрсавајући мртве:-Па онда, док је Он сједио у тој кући код фарисеја, каже Јеванђеље, ”чула је нека грешница из тог мјеста за Њега да је велики учитељ па је похитала у ту кућу, понијевиши суд од алавастра и скупоцјене мирисе.”

Намеравала је, појаснио је владика Методије, да дође да Га помаже скупоценим мирисима, јер је у то време на тај начин указивана велика част једних према другима

И слушајући Његову бесједу она се растапала у покајању и плакала, а онда је, са сузама стојећи иза Њега омивала ноге Његове, косом својом их отирала, а онда их помазивала мирисима. У том тренутку је, гледајући све то, фарисеј рекао у себи:- Овај да је стварно Пророк за којег се представља и како себе назива, Он би знао која жена га се дотаче.” А грешнице су сматране за нечиста бића и сви су зазирали и бјежали да се на тај начин не би упрљали. И фарисеј помисли да би Он знао ко је она да је заиста Пророк а не би дозвољавао да му ноге омива сузама и помазује их мирисима. А Бог зналац људске душе, дубине срца нашега и бића које испитује, пита наглас пред свима: “Шта мислиш Симоне, да те питам. Имају два човјека дужника који једном повјериоцу дугују огромну неку своту, један велику а други малу и занемарљиву. А он им опрости обојици, који ће га од њих више љубити и вољети.

А Он му онда одговара: -Ево сам ти у кућу дошао, ниси ми дао воду ни ноге да оперем (а то је обичај био када се дође у Палестину, код неког у кућу да се оперу ноге и скине прашина са ногу), а ова жена ми је сузама омила ноге и косом својом их отрла. Ниси ми ни цјелива дао, нити си ме људски поздравио када сам ти ушао у кућу, а она не преста цјеливати ноге моје. Знај, онај који велику љубав има, много му се опрашта, а који има малу љубав, мало му се опрашта”, нагласио је Владика, поручујући да је то поука за све нас да не судимо људима по њиховој спољашњости, јер никада не знамо какво је њихово унутрашње стање и како они стоје пред Богом.

Да не будемо брзи да осудимо и да се погордимо, узохолимо над другим створењем, без обзира како то нама споља изгледало, него да се бринемо како ми изнутра пред Богом стојимо”, истакао је Владика Методије

Извор: Епатхија будимљанско-никшићка