У манастиру Ђурђеви Ступови, на празник Свете Марије Магдалине – Благе Марије, 4. августа 2023. године, молитвено и свечано је прослављена крсна слава Епархије будимљанско-никшићке.

Светом архијерејском Литургијом је началствовао Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске г. Кирило, а саслуживали су преосвећена господа епископи будимљанско-никшићки Методије, захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и новобрдски Иларион, који је беседио:

– Опет смо се сабрали у манастиру Ђурђеви Ступови да заблагодаримо Богу. Дала нам се још једна шанса да будемо на путу спасења, да учествујемо у превеликој тајни спасења цијелог свијета, да будемо у том току који иде ка вјечности. Нас благодат Божја, баш као и Свету Марију Магдалину, по овом догађају преславном, описаном у Јеванђељу, тако и води; не заборавите да нас благодатни живот води ка гробу ка коме су жене мироносице, опрхване тугом ишле зато што је уминула нада свих оних који се надаху да ће овај Исус бити заиста Христос онај који ће избавити Израиља, а три дана већ како је положен у гробу. То је слика туге свих нас у овом животу, суочавајући се са смрћу ми морамо да тугујемо. Овај свијет болује од смрти, од растанака, од различитих других болести које обремењују наше односе и, заправо, наше хођење јесте ходење ка гробу. Молимо се Богу да наше хођење буде благословено, да као Марија Магдалина угледамо у том гробу анђела, чак, говоре, два анђела, да доживимо изненађење, идући ка гробу и да чујемо онај глас да је гроб празан, да Онај кога је гроб држао у ропству слободан је. Ево мјеста гдје Га положише, а ако је Он слободан онда можемо и ми да будемо слободни, па заједно са Њим да се зацаримо у Царству небеском. То Царство небеско ево га овдје. Оно се дешава баш због тога што говори Христос Светој Марији Магдалини оно: Не дотичи ме се, још нисам узишао Оцу вашем; јер тек кад узиђе Оцу своме и Оцу нашем Господ Христос ће да пошаље Утјешитеља Духа Светог Који нас сабира и Који чини да ово мјесто стоји и постоји, Који надахњује Епископа овог мјеста да води паству, свештенике и све нас. То је Онај Који нас је позвао и с близа и с далека да дођемо данас овдје, да будемо заједно и да посвједочимо да је Онај Христос Који се јавио код гроба Васкрсења исти и овдје и да Га у Духу Светом препознајемо. Препознајемо Га и по томе што сваког од нас зове по имену, за сваког од нас има пут и решење, има и лијек. Тек Га онда и ми препознамо. Марија Магдалина мишљаше да је градинар, а онда је Он позвао по имену, и онда она каже: Учитељу. Нека би ми звали Господа по имену јер нема другог имена Којим бисмо могли да се спасемо осим онога које свиима дано Исус Христос , најузвишеније име у свим свјетовима, име које свједочи Духом Светим Оца небеског, а нека бисмо и ми чули у тој свештеној тишини која треба да се деси када наш молитвени вапај престане и ми у разговору са Богом треба да говоримо али треба и да заћутимо да бисмо чули Божји одговор, нека бисмо чули своје име, нека бисмо чули благог Господа Христа Који нас зове и Који нам говори: Иако си поклекао, устани, иди даље, ако паднеш устани, ако је тешко Ја сам ту са тобом, ако сте уморни, натоварени ходите к мени, ја ћу вас одморити. Нека бисмо доживјели, молитвама Благе Марије Свете Марије Магдалине ту радост коју је она доживјела да наше срце ускликне Христу Учитељу, Путовођо, управљај мојим животом, води ме ка тихом пристаништу, тихој луци спасења.

Епископ новобрдски Иларион, преносећи благослове Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, честитао је славу епископу Методију и благочестивом народу и поручио: – Радујемо се једни другима и у лицима једни других препознајмо живог Бога на многа љета!

На крају свете Литургије преломљен је славски колач, а речима добродошлице епископ Методије је поздравио архијереје Кирила, Димитирја, Илариона и многобројни верни народ:

– Сретна нам слава, 21 година обновљене и проширене старе светосавске Епископије будимљанске на ове херцеговачке и никшићке крајеве, па је и будимљанско-никшићка, 21 годину на данашњи дан кад је устоличен владика Јоаникије овјде у овом трону. Имао сам ту благодат и благослов и срећу да будем присутан на том великом догађају и чину обнављања Епархије будимљанско-никшићке, његовог устоличења. Ових 21 година су прошле муњевито као, што је говорио старац Амвросије Оптински да тако протрче године као ждребац у трку кад наилази, протутњи и нестане иза неке главице, тако су и све ове године некако протутњеле брзо, много догађаја се издешавало. Нека вас Господ све благослови, а сад да чујемо владику Кирила нека нас поучи и благослови.

Сабрање је благословио епископ Кирило, заблагодаривши владици Методију који је као добар домаћин сабрао госте са разних страна у прослављању дана равноапостолне Марије Магдалине:

– Овај дан је дан наших мајки, сестара, женског рода , јер углавном причамо о мушкарцима у Цркви, али и жене имају своје посебно служење у Цркви и видимо да и оне могу да буду равноапостолне, као што је то била Марија Магдалина. У овом свијету, какав је данас, а мислим да је то било у свим покољењима, кад је човјек осјећајан, кад има љубави људи, који површно гледају на ствари, сматрају га слабићем, слабим. Међутим, љубав је највећа сила, није случајно што се и Бог именује љубављу, Он је из љубави створио овај свијет, а из житија Марије Магдалине видимо да је њу љубав водила цијело вријеме њеног јеванђељског подвига. Сјетимо се приче из светог Јеванђеља у којој Господ пита једног од фарисеја шта мисли који ће од дужника више љубити човјека којем су дужни, а не могу да му врате позајмљени новац. Овај одговара да ће то бити вјероватно онај којем је већи дуг опростио. Е, то је била Марија Магдалина, Господ јој је више опростио него другима; она је била ђавоимана, како се каже тамо, седам демона је мучило. Међутим, она је из стања у коме се борила, али није могла сама да побиједи, Господ је извео и она је осјетила тај велики дар да јој је Господ опростио неки огромни дуг и она Га је зато више вољела од других. И зато је она била у подножју крста Господњег са Његовом мајком и са љубљеним учеником Јованом и била код Његовог гроба, кад су Га полагали у гроб, а онда, како знамо, са другим мироносицама дошла је прва на гроб и нашла празан гроб. Трчала је онда код апостола, рекла им да нема тијела у гробу, треба то читати и изучавати из Јеванђеља, то је читав један сценарио који човјек не може да напише. Она поново иде на гроб и тамо налази два анђела, она плаче и кажу јој: Што плачеш, зашто тражиш живог међу мртвима? На крају се окреће и мисли да је Господ неки баштован, значи она је ишла срцем, љубављу која је породила те сузе покајне и ту јој је Господ одговорио и именовао је, то је оно чему ми треба да тежимо, да наша имена буду записана у књизи живота, да изађу из уста Божјих. То је достигла Марија Магдалина, не својим рационалним напором или другим врлинама, него срцем и том созерцатељском силом у нама. та сила се храни молитвом и постом, она се храни благочешћем и префињеним осјећањем за ствари. То осјећање овај сурови свијет је често занемарио и то сматра слабошћу. Не заборављајмо да је срце центар нашег духовног живота, гајимо те добре осјећаје. Господ је Марију Магдалину, видјећи њен труд и покајање, увео у тајну духовне љубави, тајну љубави која нас враћа Оцу нашем, показујући и свима нама пут. У Марији Магдалини треба да сорзеца сваки од нас своју душу, своје сумње, падове, осјећања пале природе, али, важно је да нам она помогне да сва та пала осјећања преобразимо. Нашем врлом и добром домаћину Методију, свом свештенству, монаштву, вјерном народу срећна слава и многа и блага љета!

Извор: Епархија будимљанско-никшићка