Храмовна слава у манстиру Светог Великомученика Пантелејмона, у истоименом манастиру у Самограду- Пријелозима код Бијелог Поља, прослављена је данас светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Методије, са бројним свештеномонаштвом.

Беседећи после Литургије и пресецања славског колача владика Методије је благословио вернике и настојатеља манастира оца Мојсија. Тумачећи зачало јеванђеља, владика Методије је казао да Господ својим ученицима данас не заповиједа ништа друго, него да љубе једни друге:- А и на другом мјесту каже: „Ако је око твоје здраво, цијело твоје тијело биће свијетло“. Засигурно није мислио Господ на ово тјелесно око, које може и не мора бити здраво и од тога не зависи толико свјетлост нашег унутрашњег бића.

Некад се дешавало, па и као по правилу, кад човјек изгуби очињи вид, овај земаљски, тада се загледа у оно небеско мало боље и мало лакше, јер му пажњу не одвраћају ове земаљске и привремене ствари, које су као сјенка. Појављују се и пролазе, а одвраћају нас од погледа на оно дубље и садржајније и смисленије. Тако да је Господ кад је рекао: „Ако твоје око буде здраво, све ће тијело твоје бити свијетло“, мислећи на око наше душе, на начело и оне темеље на којима заснивамо своје биће и начело сваког нашег дјелања и поступања, а то је, у ствари, љубав.

Ако љубавним очима гледамо на цијелу твар и творевину, тешко да ће се десити да човјек може да помрачи своје биће лошим жељама, мислима, а као производ твога и лошим дјелима, и на крају и лошим и поквареним животом. Ми смо се зато данас овдје окупили и зато су се хришћани вјековима окупљали на овоме мјесту. Kао што је народ говорио: „Гдје је текло и капаће“, да се напајају воде живе, благодатне, црпећи ту силу из путира, који овдје на овоме светом благословеном мјесту стоји, у коме су Тијело и Kрв Христова, беседио је владика Методије.

Он је истакао да ни једно место није само по себи свето, већ да је свето оно место које је освештано благодатним енергијама:-Гдје се стално народ окупљао и гдје се интензивно име Божије призивало. Тим интензитетом и у тој сразмјери се и то мјесто освештавало преко тих људи који су осветили своју душу и свој ум, чије је око било здраво. Свака мисао је била свијетла и све су гледали љубавним очима. Такав је био и Свети Пантелејмон, велики исцјелитељ и сљедбеник Христов, безазлени, који је забадава људе исцјељивао. Не само да им је исцјељивао тјелесне слабости и недостатке, него им је и оно што је још важније и претежније, душе тјешио, исцјељивао и оздрављивао.

Господ све нас који се овдје сабирамо око ове светиње која се обнавља, нека исто тако просвијетли молитвама и Светога Пантелејмона, у чији спомен смо се данас сабрали, да прославимо име Господње, заједно са оцем Мојсијем и његовом братијом, који се овдје труде. А и сви ви се трудите овдје око обнове ове светиње, то се види, јер се никако не би могло десити да она сама од себе и снагама неколицине људи подиже, кад то не би било из главе и срца цијелога народа.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка