Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски господин Јоаникије и Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије служили су 15. августа 2023. године свету службу Божју у цркви Светог Спаса на Топлој – Херцег Нови поводом празника преноса моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана, славе оснивача града Херцег Новог.

Присуствовао је и молитвено учествовао градоначелник Херцег Новог г. Стеван Катић са сарадницима

У току Литургије митрополит Јоаникије је у чин ђакона рукоположио Лазара Крстића, а у чин чтеца произвео Немању Бијеловића.

У литургијској беседи након читања јеванђеља владика Димитрије је сабранима честитао славу и рекао да је наше спасење Господ прима као дар принет Њему:

-Све је Господ урадио за нас. Дешава се великјо чудо и велики преокрет у свијести нас људи, а Бог је то предодредио прије постања свијета. Тај крајеугаони камен постаје страдајући слуга. И Он више не назива каменом крајеугаоним него Он себе назива сјеменом: Сјеме пшенично паднувши на земљу, ако не умре једно остане; ако ли умре, многи плод доноси. То је тај наш Спаситељ, који нам је умријевши за нас, распевши се за нас на крсту дао све ово на чему ми данас стојимо, чему служимо и чеме ћемо се причестити. Читаву Цркву је изградио на тој својој жртви, рекао је Епископ захумско-херцеговачки.

Додао је да од тог преокрета постају свједоци Христови на зуемљи они који се не грабе за светску власт, за светску славу и за награде овога света:

-Него они који ишту Царство Небеско, вјерујући да ће им се све остало додати. И отуда на темељу тога архимученика, који је наш Спаситељ Христос, јављају се први мученици. Први међу њима је био Свети Стефан, архиђакон и првомученик, један од седморице ђакона. И њега су славили оснивачи овога града Котроманићи, њега су славили Немањићи и њега ми данас славимо, казао је владика Димитрије.

Након благосиљања славског колача митрополит Јоаникије је у архипастирском слову рекао да о животу Светог архиђакона Стефана знамо само оно што је велико и узвишено:

-Знамо само о његовом избору за ђакона међу седморицом осталих ђакона. Очигледно, био је први, јер је записано да бјеше пун благодати Пресветога Духа и да је одмах послије постављења на своју свету службу почео да проповиједа Јеванђеље Божје, да иде стопама Христовим и да чини велика чудеса. Наравно, проповиједати Христа васкрслога из мртвих међу Јеврејима – то није било лако. То је значило пораз свих њихових планова против Христа. Против Његовог васкрсења нијесу имали ништа осим да употријебе силу и да путем силе угуше ријеч Божју и благовијест васкрсења Христовога. Али, то им је било немогуће, и њима тадашњим и свакоме другоме који је покушавао да угуши ријеч Божју, рекао је митрополит Јоаникије.

-Када су га водили на каменовање, он је видио небо отворено и Сина Божјега како сједи са десне стране Оца у слави. Шта то значи? То не значи само да је имао неко виђење које било па ће проћи, него је он тиме постао учесник вјечне и непролазне славе. Господ га је укријепио пред његово страдање да подобно Господу Исусу Христу узиђе на своју Голготу и са последњим дахом својим да излије опроштај својим мучитељима. Јер се он уздигао до те духовне висине да као Господ Христос, који му је и дао ту силу и славу, излије опроштај свјим мучитељима и да се помоли и за своје непријатеље и за цио свијет. То је највећа жртвена љубав, објаснио је владика.

Извор: Митрополија црногорско-приморкса