Слава града Добоја

Published On: 20/08/2023

Велики број православних верника окупио се у Спомен-храму Светих апостола Петра и Павла у Добоју где је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио свету архијерејску Литургију поводом славе града – Преображења Господњег.

– Часни оци, представници града Добоја, браћо и сестре, нека је благословен данашњи празник Преображења Господњег, слава града Добоја. Дивно је данас бити у православном храму на овај празник када знамо да на гори Тавор, где се десило Преображење, служи јерусалимски патријарх са мноштвом народа. Исто тако, на врху Атоса се служи у капели која је посвећена овом празнику. Ово је диван есхатолошки празник који нас уводи у тајну вечности, прво у тајну Бога као Свете Тројице, а онда и у тајну вечнога живота. Чули сте данас из светог апостола и јеванђеља како је Господ изабрао тројицу својих ученика, Петра, Јакова и Јована и одвео их на гору високу и пред њима се преобразио показујући им славу свога божанства. Ту су се на чудесна начин појавили Илија и Мојсије представљајући: Мојсије – старозаветни закон, а пророк Илија указујући да је Христос својим преображењем испуњење старозаветних закона и пророка. Он је Месија Новог Завета. Апостоли који су били присутни су од велике светлости попадали јер нису могли да гледају у њу. Нису били припремљени да се причесте, да учествују у божанској светлости, како кажу Свети оци. Потребно је било да доживе просветљење у тајни Силаска Светога Духа како би могли у пуноћи да заједничаре са Богом и са благодаћу Духа Светога. Зато и кажемо да некрштени, па били и Срби, не могу да учествују у светим тајнама Цркве било то свето причешће или чак и опело над умрлим. Зашто? Зато што нису примили благодат Духа Светога у светој тајни крштења. Нису се обукли у Христа. Нису ухристовили своје биће и не могу да учествују, јер би, у супротном, света тајна причешћа за њих била огањ који може да их спали. Тако је браћо и сестре на Гори таворској – беседио је владика Фотије и истакао:

– Духовна порука празника Преображења нама јесте да постанемо слични тројици апостола колико можемо и да се успнемо на личну гору преображења да би задобили божанску Светлост, нетварну и вечну Светлост у којој сам Бог обитава. То је смисао нашег живота и тога  што смо крштени, што живимо светотајинским животом. Смисао је да преобразимо своје биће и постанемо боголики и христолики људи. То се види на лицима врлинских људи. Види се у њиховим делима. Види се у њиховом осмеху радости. Види се кад је човек благочестивог преображеног лика. Могуће је благодаћу Духа Светога, врлинским животом у светим тајнама Цркве да се уподоби Христу и постане преображена личност. Тако треба и сви ми, браћо и сестре, јер на празник Преображења сваки наш храм је Тавор у коме се поново одиграва тајна Преображења Господњег. Сви можемо да учествујемо у божанској Светлости по нашим моћима. На Светој Гори су постојали појединци који су задобили толику благодат божанске Светлости да су могли да читају псалтир у потпуном мраку њихове пећине. Толико су њихова лица сијала. Таворска светлост постоји, браћо и сестре, и она је унутар Цркве и њених светих тајни, а посебно унутар монашког покрета исихазма који је настао на Синају и на Светој Гори, када поједини монаси призивајући име Божје речима Господе, Исусе Христе Сине Божији, помилуј ме! Они који се довољно усаврше у тој молитви они задобијају таворску Светлост. Та молитва се препоручује и свима нама. Било да радимо у пољу или у фабрици, можемо да се молимо том кратком молитвом. Оци је препоручују као најпогоднију у сваком часу нашега живота. Желим да честитам градоначелнику Борису Јеринићу и градским оцима градску славу, као и свима онима који живе у Добоју. Желим да Добој иде напред и да се развија, да људи долазе у Добој, а не да одлазе из њега. Молим се да мир и сваки благослов буде на овом граду.

Након свете архијерејске Литургије, владика Фотије је освештао славске дарове и преломио крсни хлеб са градоначелником Добоја Борисом Јеринићем честитавши свима присутним крсну славу: – Празник Преображења Господњег треба да нас све подсећа да одговорност за Републику Српску није само на једном човеку, већ је она благо и одговорност свих. Тешко ћемо доћи до преображаја ако се изгуби Република Српска. Сви смо свесни да је она некако уздрмана, да је нападнута са разних страна и да једнако треба да поделимо одговорност за Републику Српску, да је очувамо као наш простор, нашу кућу у којој ми живимо, која нам даје слободу као свака кућа – слободу дисања, живота, рада и још много тога.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Најновије вести

Повезане вести