Владика хумски Јован началствовао у Саборном храму у Диселдорфу

Published On: 21/08/2023

У недељу једанаесту по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ хумски г. Јован служио је 20. августа 2023. године архијерејску Литургију у Саборном храму у Диселдорфу.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Драга браћо и сестре, за нас, који смо у Цркви, једна од најважнијих тема у нашем животу јесте праштање. Данашње Јеванђеље говори о праштању, о неопходности праштања, о томе како праштање треба да представља сав начин и темељ нашег живота. Када је апостол Петар питао Христа колико пута да опрости своме ближњем ако му нешто сагреши или ако му нешто дугује, Христос му, желећи да, на неки начин, искаже број седам као број пуноће, број колико пута треба некоме да опростимо, каже да треба заправо да опростимо седамдесет пута седам, односно да треба бесконачно да опраштамо свакоме против кога имамо нешто, као што бесконачно и нама прашта наш Отац Небески.

Прашта нам, драга браћо и сестре, унапред, јер нам прашта све оно што нам дарује као поклон и као дар што нисмо могли никада и ни на који начин заслужити и зарадити. Даје нам и дарује нам пре свега живот и свет у коме живимо, даје нам наше ближње са којима говоримо и без којих никада не бисмо постали словесна боголика биће, даје нам сваки тренутак и све дарове које ми нисмо и не можемо ничим заслужити нити Му то можемо вратити. У исто време, ми наслеђујемо и оно што није Божији дар а оно што је прирођено свима нама људима са падом у грех првобитних људи. И то доприноси томе да ми заправо сами од себе нисмо у стању да од свег срца заблагодаримо на свим даровима, а када бисмо били у стању да то учинимо, ми бисмо Богу благодарили на свим ближњима које сусрећемо у нашем животу, и када бисмо били свесни дара праштања и дара љубави којим нас је Бог даровао, ми бисмо тада били у стању да опростимо свим људима све што против било кога имамо, без обзира о чему се ради, знајући да је Отац наш Небески опростио свима нама и знајући колико нам значи то праштање нашег Оца има смисла и колика је Божанска љубав која се пројављује кроз љубав свих нас једних према другима.

Господ у причи јеванђеоској говори о томе како је праштање Божански дар и треба да буде сам темељ нашег живота, наводећи као пример једног слугу који је дуговао своме господару десет хиљада таланата. Један таланат је био шест хиљада денара а један денар је био једна дневница или дневна плата. Дакле, шест хиљада денара је неко могао да заради за отприлике шеснаест година а десет хиљада таланата прерачунато у данашњи новац би било око двадесет и пет милиона евра. У сваком случају се радило о цени, о количини новца,  тј. о износу који се човек задужио да би, вероватно, покренуо неки свој банкарски посао. Он се задуживао и пропадао као што се то и данас многим људима често догађа. Дошао је до тога да више није постојала никаква могућност да он тај новац врати. У Старом завету је био обичај да када неко не може да отплати дуг онда мора да он и његова породица и све што има буду продани како би се дуг намирио. Дужник је пао на колена молећи свога господара и он му све опрости. Дакле, није му смањио дуг, није тражио да му плаћа у ратама наредних двадесет, тридесет или колико већ година, него се смиловао на њега, на његову молитву и молбу, све му опраштајући. Али, нажалост, тај исти слуга је после наишао на свога пријатеља, односно на другог слугу заједничког господара, који је дуговао неупоредиво мање и није хтео да му опрости без обзира на молбе него га је бацио у тамницу док му не плати и последњи динара.

У овој причи имамо могућност, благословом и благодаћу Божијем, да се идентификујемо са нашим Небеским Оцем који непрестани и неизмерно прашта и нама и свима осталима али нажалост и да се идентификујемо и са немилосрдним слугом у свим оним случајевима и ситуацијама, драга браћо и сестре, када нам је стало да истерамо своју правду, када нам је стало да докажемо како смо ми у праву када смо потпуно сигурни да нам је неком учинио неправду преко које не можемо да пређемо. У свим тим случајевима ми смо заправо слични овом слузи који је био немилосрдан, јер заправо не можемо да отворимо своје срце и да схватимо да је све то што ми сматрамо правдом, праведношћу и принципима, заправо, наша људска ситничавост која је толико мала и небитна из перспективе Бога Који нас је створио да живимо као бића љубави, а не да своје енергије и таланте трошимо на размерице, трзавице и чување љутње и не праштања. Нека нам свима, ова данашња прича буде благослов и нека би Господа дао да свако од нас може и себи и свим људима и целом свету да опрости од свег срца како бисмо, драга браћо и сестре, могли да спознамо истину будућег царства Божијег од којег за нас нема ни веће ни важније истине, амин.

Извор: Епархија диселдорфска и немачка

 

Најновије вести

Повезане вести