Његово Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован служио је 23. августа 2023. године свету архијерејску Литургију у храму Светог Јоаникија Девичког у Крагујевцу на празник Светог мученика и архиђакона Лаврентија.

Саслуживали су игуман Серафим Ракановић, настојатељ манастира Тресије, као и братство храма Светог Јоаникија, протојереј Саша Антонијевић, јереј Милош Ђурић и ђакон Стефан Јанковић.

-Када прилазите човеку, а он види другога човека као икону Божију, такав се човек радује. Такав човек прима тога човека у загрљај, иако га никад није видео, познао га је преко срца у коме пребива Бог. У таквом срцу никоме није тесно, осим годрим људима, себичним и саможивим људима и који мисле да су довољни самоме себи. Ми нисмо довољни сами себи, једино је Бог довољан сам себи, зато и тражимо Бога, зато се и молимо „дођи Господе, усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте“. Како може да буде тесно човеку који је христоносан. Нема ли Христа у срцу, свако му смета и све мисли да није тога другога, ја бих био бољи. То је ђаволска обмана, други ми смета да будем бољи.

Нисмо постојани ако у то верујемо и све сваљујемо на другога, сваки наш пропуст и грех, кажемо да је због другога. Сабери се човече! И немој осуђивати другога за твоју лењост, за твоју немарност према спасењу и према добру. Зар и ми нисмо дошли некад у такво стање па кажемо „не знам шта ми је, тесно ми је унутра, не могу да поднесем себе“. Па не можеш, ниси призвао Бога, не молиш се како треба, како нас учи Црква и свети оци.

Другим речима, шта је хтео да каже апостол Павле Коринћанима, али и нама? Загледајте се ко је и шта је у срцима вашим. Ако не отворимо врата свога срца да Бог уђе у њега, неће Бог да уђе. Бог није насилник, створио нас је слободне. Пазите како је то смирење Божје. У Јеванђељу каже „Ево стојим крај врата твога срца и куцам, ако чујеш и отвориш, ући ћу ја и настанићу се са Оцем и Духом Светим“. Бог одобрава сваки наш покрет сваки наш грех, јер га чинимо из слободе. Али управо због тога што смо слободни, морамо да будемо обазриви на сваки свој грех, на све оно што није достојно, што није долично. Поговово да водимо рачуна да не саблажњавамо друге. Саблазан је тежак грех. У Јеванђељу није речено ко погреши да му се завеже камен и да се баци у море, него ко саблазни.

Извор: Епархија шумадијска