Патријарх Порфирије: Господ наш Исус Христос треба да нам буде на првом месту

Published On: 27/08/2023

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 27. августа 2023. године свету архијерејску Литургију у цркви Сабора српских светитеља на Карабурми. Том приликом, патријарх Порфирије је беседио:

– У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, чули смо једну драматичну причу из Јеванђеља по Матеју. На први поглед може нам се учинити да ова прича говори о богатству и сиромаштву, о богатима и сиромашнима и о томе да је оном који је богат тешко или готово немогуће да уђе у Царство небеско, што би онда произнело један логичан закључак да онај који је сиромашан унапред има обезбеђено себи спасење. Међутим, ова прича није прича о о богатима и сиромашнима и о томе да се сиромашни спасавају а богати не. Ова прича јесте прича о два начина живота вере. Један је религијско-етички и моралистички, а други је истински духовни начин живота, аутентичан јеванђељски.

Наиме, из ове приче видимо да младић који је приступио Господу држи споља закон, у свему је честит, вероватно је и многима пример за углед, он пости, он даје десетак, он се придржава суботе… То је заиста довољно да човек искаже своју веру у то да Бог постоји, у то да Бога треба слушати. Међутим, у таквом начину живота скрива се једна опасност да човек помисли да је довољно да се споља придржава правила вере и испуњавања заповести Божјих и да помисли да самим тим што пости, што се моли, што чини милостињу, што помаже другима… унапред има загарантовано спасење и да не само да треба људи да га поштују и да му се диве, него и да сам Бог треба да искаже у односу на њега поштовање.

Господ, наравно, не одбацује такав начин живота. Мање-више то је увод у духовни живот, то је први степен нашег живота у Цркви. Вероватно највећи део нас православних хришћана живом на том нивоу. Испуњавамо или се бар трудимо да испуњавамо све оно што од нас тражи Јеванђеље и што траже заповести Божје, али у исто време имамо паралелан живот када смо изван храма Божјег. Када смо суочени са светом често остављамо своју веру и своја правила по страни и онда покушавамо да ускладимо свој начин постојања по правилима која диктира овај свет, која диктирају различите идеологије и идеје, различити системи социјални, идеолошки, политички… Трудимо се да живимо у духу времена. Другим речима, имамо двоструки живот.

И ево, на питање које је младић упутио Христу: Шта да радим да имам живот вечни? Господ му одговара: Држи оно што од тебе тражи Свето Писмо, држи се онога што од тебе траже заповестги Божје. Међутим, често бива да они који су обдарени, који имају некакво богатство, било да је оно материјално, било да је оно у талентима, у успеху, било да је богатство чак у врлини, дакле, они који достигну врхнунац у оном што је њихов дар – осећају на крају извесну празнину. Постигли су све у ономе на шта су позвани, све у оном што је њихов дар био, достигли су врхунац и видели да то није пуноћа и да има даље. Зато младић пита Христа: А шта да чиним да имам живот вечни? И Господ му одговара једноставно: Све што имаш продај, подели сиромасима и пођи за мном. Младић оде тужан, јер није могао да се одрекне свог богатства, није могао да се одрекне оног што је његов дар, што је његов иметак, а рекох да тај иметак не морају да буду само материјална богатства, већ може бити и спољашња телесна лепота, може бити било која врста успеха, може, дакле, бити и сама врлина.

Одрећи се од онога што имамо значи разумети да извор нашег спасења, савршенства и пуноће живота није оно што имамо и што смо постигли, него да извор сваке пуноће, лепоте, радости, светости, мира и смисла нашег постојања јесте живи Бог, Исус Христос. Тек онда када разумемо да Господ наш Исус Христос треба да нам буде на првом месту и да независно од околности и независно од амбијента у којем живимо, од услова у којима живимо, Он мора бити темељ нашег постојања, онда имамо смисао, онда имамо пуноћу, онда идемо ка савршенству, онда све оно што смо добили, без обзира да ли смо богати, мање богати или немамо иметка у било чему, добија своју пуноћу, добија свој смисао Господом нашим Исусом Христом, јер Он је богатство. Онај који има Њега јесте богат. Онај који разуме да све што смо добили добили смо да бисмо узвратили Богу љубав, да би то био простор нашег упознавања и спознаје Христа и исказивања заједнице са Њим и кроз Њега и преко Њега са другима, онај који то разуме иде ка савршенству!

Нека би зато Господ, браћо и сестре, дао да увек будемо богати Христом и онда када имамо много и када имамо мало, само тада бићемо богати. Међутим, када нисмо богати Христом ма колико имали на крају ћемо осиромашити. Зато и богатство, односно сиромаштво, добија свој смисао нашим унутрашњим односом према њему. Нека би Господ дао да будемо богати Христом, јер онда ћемо моћи да идемо ка савршенству и славимо Њега, Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у векове векова, амин.

Најновије вести

Повезане вести