Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је 5. септембра 2023. годне, свету службу Божју у Цетињском манастиру уз саслужење свештенства намесништва цетињског и свештеномонаштва ове свете обитељи и молитвено учешће верног народа. Светом архијерејском Литругијом на оданије празника Успења Пресвете Богородице, молитвено је обиљежена друга година дана од када је у Цетињском манастиру устоличен Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

На крају свете литургије у име духовне пастве, свештенства и монаштва, верног народа, протојереј Остоја Кнежевић је честитао владици Јоаникију двогодишњицу устоличења, молећи се за његово долгоденствије и изобилну помоћ Божју у даљем неуморном проповиједању Речи Божје и сведочењу Христа распетога и васкрслога ради нас људи и нашега спасења.

Бесједа свештеника Остоје Кнежевића:

-Ваше високопреосвештенство, драги Владико, дозволите да на крају ове службе споменемо да је данас дан када сте се у овој светињи, у Цетињском манастиру, успели на трон Светога Петра Цетињскога, на који Вас је изабрала Црква Божија. И да споменемо да Вас је у овај дан Господ призвао на то велико служење, али Вас је призвао и на ношење великога и тешкога крста, а тај крст је такав преко 800 година колико постоји ова катедра и овај трон митрополита зетских и црногорско-приморских. Али у ношењу овога тешкога крста Господ Вас је даровао и дарује свакодневно и великим радостима стога што се Ваша духовна паства, Ваше свештенство и монаштво свакога дана моли за Вас и кроз Вас, свога архипастира, сви ми, свештенство, монаштво и вјерници, приводимо се Богу нашему и већ овдје у своме земаљскоме животу, Ви видите и осјећате колико народа данас у Митрополији црногорско-приморској је богољубиво и богочежњиво и колико је боготражитеља данас у нашему народу.

Посебно је радосно гледати и видјети људе који долазе у своје светиње не само зато што то налаже традиција, иако дуга и свијетла и велика традиција учи наш народ, и у његовим коријенима јесте да они буду богочежњиви и  богољубиви. Видимо у данашње вријеме много младих људи који се труде да се остваре у подвигу љубави према Богу и према ближњима, посебно је то радосно када су велики постови, велики црквени празници, када видимо мноштво душа жедних Бога како приступају и како се сједињују са Богом својим. Један такав дивни догађај смо имали и овдје у суботу када су се хиљаде наше дјеце сабрале и прослављале Бога нашега. Посебно имамо потребу то данас да поменемо, јер знамо да сте Ви архипастир који у томе видите и налазите смисао свога служења, који сте у потпуности свој живот предали томе, да оне које Вам је Бог повјерио, Њему и приведете. И зато колико год било тешко крстоношење Митрополита црногорско-приморског, толико је, мислим, још већа радост тога служења којом Вас Бог награђује.

Нека Вас та радост укријепи на многе године служења у благослову Божијем, нека Ваши велики свети претходници, митрополити цетињски, буду молитвеници пред Богом, да Ваше служење увијек буде свијетло и радосно и Богом благословено!

Традиционално, датуме који су на неки начин и Ваши лични, а сви Ваши лични датуми јесу и од црквеног значаја, некако не обиљежавамо или их обиљежавамо врло скромно, зато што Ви не иштете те славе земаљске, али ми некако нађемо прилику и начин, у оној мјери колико нам дозволите, да их обиљежавамо.

Нека би молитве Вашег свештенства и дивног монаштва, многобројног и вјерног народа, као и свих оних душа широм земљиног шара који слушају Вашу ријеч и који Вас воле, и свих Ваших ученика,  данас су са нама и ученици Цетињске богословије, као и свих Ваших ученика који су свештенослужитељи на свим оним крајевима гдје Црква српска постоји, нека би Вас наше молитве и љубав укријепили и дали снаге да још много година тако неуморно проповиједате Ријеч Божију и свједочите Христа распетога и васкрслога ради нас људи и нашега спасења.

Многа и благаја љета!

Заблагодаривши на љубави, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је у свом архипастирском обраћању казао да се свештенство и монаштво у овој Митрополији умножава и да, хвала Богу, народ иде путем који су одредили Свети Сава, Свети Василије, Свети Петар Цетињски, који нас руководе, обједињују и дају снаге да превазилазимо сва искушења.

Бесједа Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија:

-Благодарим оче Остоја, на овим лијепим ријечима, благодарим цијелом свештенству и монаштву Митрополије црногорско-приморске на њиховој помоћи у овој светој архипастирској служби, јер ја као појединац не бих могао ништа учинити без својих саслужитеља, без својих сарадника, свештеника, монаха, монахиња и вјерног народа.

Двије године су од мога устоличења, сјећамо се прије свега оних дивних момената и дивнога дочека Његове светости Патријарха српског господина Порфирија и осталих 30-ак архијереја из Српске православне цркве и других помјесних Цркава у Подгорици уочи мога устоличења. То је био један велики догађај! Сутрадан Његова светост Патријарх српски господин Порфирије показао је велику одлучност, баш онакву каква приличи када дође у Црну Гору гдје се не може размишљати овако или онако у тешким моментима, него мора бити само једна одлука и у том погледу Његова светост Патријарх српски је препознао шта треба чинити. Наравно, и ја нисам имао никакву другу мисао него да устоличење наше буде на Цетињу.

Друге могућности просто није било, јер треба наставити континуитет зетских и цетињских митрополита. И хвала Богу то се све некако лијепо завршило иако је било много искушења. Ако је икада Свети Петар био присутан у своме народу, био је тога дана. Он је подејствовао, измолио пред Престолом Божјим, иако су биле подигнуте велике тензије, да се све смири и добро заврши. Имало би се шта рећи, имао бих и ја шта рећи о тензијама које су тога дана биле, али једино што хоћу да кажем је да немам никакве мржње, нити сам имао, нити имам у свом срцу према онима који су тога дана правили нереде на Цетињу и трудили се, на сваки могући начин, да спријече моје устоличење и Цркву Божију спријече у вршењу њене свете службе. Бог је опредијелио другачије и слава Богу на свему! Наравно да свима праштамо, потпуно вјерујемо у Божији промисао – да ће Бог открити свачија дјела, и добра и лоша, и свачије намјере. И већ видимо да Божији промисао дјелује и потврђује оно што је добро да је добро, а оно што није добро да открива да није добро и указује на то да не треба ићи лошим путем, нити путем мржње, пакости или, не дај Боже, још нечега горега.

Данас треба да поновимо оно што смо понављали и говорили и уочи и на дан устоличења, да је највећа обавеза, највећа дужност епископа који је изабран на трон митрополита црногорско-приморских, да чува велико насљеђе и велику традицију од 800 година. То заиста јесте велика обавеза, велика одговорност, сачувати част и образ, чистоту и светињу овога светога престола који је утврдио Свети Сава прије 800 година и који од тада непрестано овдје освећује душе многих и приводи их, кроз свету архијерејску службу њених митрополита, Господу Исусу Христу и Царству Његовом небескоме.

Драга браћо и сестре, треба се сјећати онога што је добро и наравно треба превазилазити све оно што је лоше, прије свега треба гледати у будућност, као што говори Свети апостол Павле: оно што је за мном остављам, а устремљујем се према звању Царства небескога.

О узвишености, светости и одговорности свете архијерејске, архипастирске службе, рекли смо, чини ми се, довољно на дан нашега устоличења. Данас када се осврћемо на ове двије године, а скоро три године од кад сам преузео одговорност за овај свети престо послије упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија, видимо да су нам Бог и Свети Василије и Свети Петар Цетињски били много пута у помоћи, нарочито на дан устоличења, да се све заврши добро, јер, нажалост, било је такво искушење и било је много оних који су жељели да се пролије крв овдје на Цетињу. Али ми смо се само молили за мир и да се братска љубав утврди међу нама и даће Бог, и то је наша служба и наша молитва и наша жеља и наша радост да се миримо,  јер кад смо у братском миру и у братској љубави онда смо сви јаки, онда сви можемо да стварамо, сви можемо да чинимо добро и сви смо пуни радости, снаге и спремности на свако добро дјело, а када смо у завади, раздорима, а и то нам није непознато, онда смо слаби, нејаки.

Извор: Митрополија црногорско-приморска