Беседа митрополита пловдивског Николаја поводом празника Уједињења

Published On: 08/09/2023

Неке наше беседе обично завршавамо узвиком „Боже чувај Бугарску“. Овај пут почињем са њим. Боже чувај Бугарску!

Почињем овако, јер ми се сада све чешће дешава да обични, али и утицајнији људи, људи на позицијама у друштву, дођу код мене и кажу ми „Владико, нека Бог чува Бугарску, јер ми више нисмо. знамо шта да радимо, надамо се другачије!” Тако је. Да, чињеница је да је наша савремена стварност таква да је у стању да многе баци у малодушност. Кризе следе једна за другом. Нико више није сигуран у сутра, без обзира на материјално стање и друштвени положај. У друштвено-политичком животу следи разочарење за разочарањем. Не постоји месија-светски владар који ће неким чудом одједном решити све наше проблеме. Људи су подељени, подељени, а они који претендују на улогу месије заправо потпирују ову поделу како би могли да предводе једну од зараћених фракција. Све то доводи до слабљења воље, апатије и, ако хоћете, до губитка инстинкта самоодржања.

Дозволите ми да вам кажем нешто о овоме. Прави Месија је једном дошао, а до Његовог Другог доласка други неће доћи. Једини Месија је Исус Христос. Његова истина је једина Истина. Његова праведност је једина праведност. Он је Истина, пут и живот. У Њега се можемо безусловно уздати, у Његову праведност морамо служити, и у Њега се морамо поуздати да ће свако бити награђен по његовим делима. Исус Христ не толерише обесхрабрење. Позива нас да верујемо, да будемо неустрашиви, да будемо одговорни према ближњима и да чинимо добро. Сваки дан, бар једна добра ствар. И завештао нам је највећи завет – завет љубави. “Љуби ближњега свога као што волиш себе.” То је то.Не рачунајте на друге месије, неће их бити. Можемо се ослонити на Исуса Христа и можемо се ослонити на себе, ослонити се на нас да ћемо успети у својим настојањима уз Божију помоћ, и увек ћемо успети када будемо ходали Његовим стопама и одржавали Његов завет.

Зашто ово говорим на Дан уније? Данас ће се у свим свечаним говорима подсетити, и то с правом, да је ово дело у потпуности бугарско, извршено против воље моћних великих сила, да је овим делом бугарски народ показао да може да буде господар своје судбине. а своје националне циљеве остварује сама и без помоћи споља. Поменуће се и одати почаст имена бројних револуционарних личности које су припремиле и спровеле унију Северне и Јужне Бугарске.

Знате да смо на нашу иницијативу, овде, у дворишту нашег саборног храма, пре две године подигли скроман споменик једном од најзаслужнијих Бугара и сарадника за уједињење – Гавраилу Крастевичу. Укратко ћу вас подсетити на његов животни пут. Рођен у Котелу, добио је прилику да студира у Цариграду, а затим да дипломира право у Паризу. По повратку је започео каријеру скромног, тихог и чак сивог чиновника у администрацији Османског царства.

Својим радом, амбицијом и талентом прошао је пут од судије до члана Врховног суда, а потом и Врховног судског савета Царства и био је аутор османског привредног права. Најповерљивији саветник султана и васељенских патријарха. Као такав, Гавраил Крастевич је био најактивнији, кључни учесник покрета за обнову независне бугарске цркве од првог дана овог покрета. Он је лично написао нацрт фермана којим је проглашена Бугарска егзархија. Као учесник првог црквено-народног сабора, био је и аутор Егзархијског статута којим је обновљена самостална црква православних Бугара.

Рекао сам и још једном наглашавам – границе онога што зовемо Санстефанска Бугарска су описане у ферману за Егзархију из 1870. године и то су границе Бугарске егзархије, епархије у којој живе Бугари – православни хришћани. Ове границе су још једном потврђене на Цариградској амбасадорској конференцији 1876, а затим још једном у прелиминарном мировном уговору 1878. Границе Санстефанске Бугарске није исцртао нико други, већ Гавраил Крастевич и потврђене су и запечаћене потписом шефа државе Османског царства.

Да објасним модерно: није чекао да неко споља каже шта је добро за Бугаре. Он је тај који је Великим силама рекао шта је добро за Бугаре и није им само рекао, он је то заправо учинио. Нашавши се у центру моћи, предао се за свој народ ни на тренутак не размишљајући да ли на овај начин ризикује своју плату у фунтама или, по данашњим речима, своју добру плату у еврима. Није се трудио да се допадне онима на власти; напротив – он је био код њих вољен и поштован управо зато што је био достојан Бугарин и достојна личност.

Не знам да ли је неки Бугарин постигао више. Овај човек је искористио све шансе које је имао да помогне свом бугарском народу, који је бескрајно волео. Није његова кривица што се идеал није остварио, али је на рачун тога касније, као генерал-гувернер Источне Румелије, учинио неопходан део тог идеала да се ипак догоди. И приметите да цео његов живот рад за цркву, за Бога, претходи његовом политичком и друштвеном деловању. Ко воли Бога, воли свој народ и спреман је да све жртвује за њих. Бог прво, све остало друго. Ако је случај исправан, Бог ће га подржати. И континуирани, даноноћни рад, без повлачења, без умора, без малодушности. Прво црква, затим држава и на крају унија.

Завршавам са оним што сам започео. Не требају нам творци месије и лажни пророци. Не тражите месије међу живима, Месија Исус Христ ће доћи у свом другом доласку када се најмање будемо надали и питаће нас шта смо урадили. Нико не треба да се обесхрабрује, већ ради на месту где га је Бог поставио. Тихо, скромно, корисно, без повлачења, без умора и без икаквог малодушја пред тешкоћама. Као Гавраил Крастевич. Требају нам људи попут њега. Људи који прво верују у Бога и зато што верују у Бога воле људе и брину за њих.

Сигуран сам да таквих људи има у свакој друштвеној групи. И сигуран сам да ће се захваљујући њима поцепано национално ткиво врло брзо поново сашити и моћи ћемо чиста срца да славимо Уједињење, као народ који верује у Бога, не ослања се на туђе, већ на своје снаге и у ком народу се ми, његови припадници, волимо, поштујемо и помажемо, како и доликује земљацима, браћо и сестрама. Када оживимо веру у Бога у себи, а посебно у својој деци, и када будемо веровали да смо добри и да можемо још бољи, онда ће Бог благословити наша дела и сигурно сачувати.

Извор: Бугарска Патријаршија

Најновије вести