Патријарх Порфирије освештао Саборни храм Рођења Пресвете Богородице у Зворнику

Published On: 21/09/2023

Крај саме обале Дрине благочестиви народ Зворника и Републике Српске подигао је велелепни Саборни храм у славу и част Пресвете Богомајке и Њеног чудесног Рођења које данас слави Света Православна Црква.

Вредни неимари су, уз храм који гледа на Србију, подигли и два необично висока звоника са којих се звук црквених звона разлегао дуж обе дринске обале поздрављајући најдражег госта, Његову Светост Патријарха српског г. Порфирија, и преосвећену господу архијереје Српске Православне Цркве. Неком Дрина тече десно, а неком Дрина лево тече, ма све да тече у дубину, на две поле свет да сече, знам тајни газ, о моје лане, и мост се пружи где ја станем, и све да вуку ме коњи врани, нема мени једне стране, док си ти на другој страни… дирљиве су риме великог песника љубави коју су данас посведочиле хиљаде и хиљаде верних пристиглих са обе стране те хучне и немирне, али бранама и језерима укроћене, реке. Тај тајни газ преко реке, која не раздваја већ спаја, овог јутра су направиле стотине Српчића, који су испунили порту храма и околне сокаке и улице и приредили, само онако како то могу деца, искрен и срдачан дочек свом духовном оцу, патријарху Порфирију, који је потом започео свечани чин освећења Саборног храма у славу и част Рођења Оне из које засија Сунце Правде, Христос Бог наш. Чинодејствовали су и преосвећена господа епископи зворничко-тузлански Фотије, горњокарловачки Герасим, крушевачки Давид и осечкопољски и барањски Херувим.

После богослужења, којем су присуствовали председник Републике Српске г. Милорад Додик, који је имао част да буде кум славе храма чију је изградњу несебично помогао, премијер г. Радован Вишковић, министри и народни посланици, као и челни људи Зворника, Брчко Дистрикта и других општина, у порти храма монументалних димензија (висина звоника 54m, храм има пет купола од којих је централна висока 35m, дужина храма са олтаром 21m и ширина 19m) беседио је Преосвећени Епископ г. Фотије, а затим и Његова Светост Патријарх г. Порфирије и председник Републике Српске г. Милорад Додик.

Владика Фотије: Наши темељи су исти као у Србији – немањићки, светосавски, посвећени Богу и вери православној

– Ваша Светости, господине председниче Републике Српске, ваша преосвештенства, господине председниче Владе Републике Српске, уважена господо министри, уважена господо са свих страна који сте дошли, драга браћо и сестре,

За ова два дана у Зворнику, у једној згуснутој форми, доживели смо историју и есхатологију. Објаснићу ове речи. Историју смо доживели док смо празновали двеста година Старог храма овде у Зворнику, који је подигнут и освећен 1823. године од стране Митрополита зворничко-тузланског Гаврила. Сећали смо се историје овог краја, борбе православних Срба за опстанак и очување својих светиња, сећали смо се наших предака који су се Крстом и Васкрсењем борили да поставе темеље свог живљења овде. Наравно, у томе су се истакли посебни људи који су допринели да се подигне тај дивни храм коме смо, ево, прославили двеста година постојања. То је историја наша, историја Срба у Републици Српској, са ове стране Дрине. То је историја Немањића који су подигли најстарије манастире у нашој епархији: Тавну, Озрен, Папраћу и Ловницу у XIV веку. Потом су, по угледу на те манастире, подизане и све друге наше светиње. Дакле, темељи су исти као у Србији – немањићки, светосавски, посвећени Богу и вери православној. Међутим, данас смо, браћо и сестре, учествовали у једном догађају есхатолошком, јер када освећујемо један православни храм он нас увек враћа ка освећењу Храма јерсуламског, Храма Васкрсења Христовог. То је та слика небеска, есхатолошка, која се догађа се у историји, али која већ има везе са вечним животом и Царством Небеским. Зато је данас у молитвама, које смо читали за време освећења храма, указано и на икономију спасења у Христу, указано је на старозаветну икономију спасења и новозаветну Свету тајну Крштења, на свете тајне Цркве које врхуне у тајни Причешћа Телом и Крвљу Христовом и на крају свим светим тајнама којим изобилије наша Црква као пуноћа Силаска Светог Духа на Цркву Божју, на апостоле. То смо данас доживели. Дакле, то су те две ствари које бих истакао.

Са друге стране, желим да поздравим и данашње госте. Дошли сте са разних страна у град Зворник, а то је доказ да је љубав надвладала све. Зато данас имамо оно што наш Патријарх често говори – јединство нашег народа и наше Цркве које је видљиво сада и овде на овој бини, као и јутрос у нашем светом храму, на светој Литургији. На истом месту су представници наше Цркве, архијереји на челу са Патријархом, али и представници Републике Српске на челу са председником Републике Српске г. Милорадом Додиком. То је тај немањићки идеал који ми хоћемо да негујемо и чувамо, идеал двоглавог орла који символизује да су црквена и земљаска власт у сагласју, у садејству, а да је над њима само Бог. То значи двоглави орао са круном. То је наш идеал који су нам Свети Немањићи поставили и ми то хоћемо да очувамо, поготово овде, у Републици Српској.

Не бих вас много замарао, има много мудријих људи који ће да вам кажу мудрије речи. Хвала вам што сте дошли данас. Ово је велики дан за Зворник. Пре данашњег дана, Патријарх је у Зворнику био пре деведест година. Био је то патријарх Варнава Росић са Светим владиком Николајем, Светим свештеномучеником митрополитом Петром Дабробосанским и тадашњим митрополитом Нектаријем Круљом. Историја се пише и пише, хвала Богу, али је битно да се историја пише Духом Светим. То је историја која се не може избрисати. Оно мастило и перо, којом се таква историја пише, јесу непотрошиви. То је све оно што смо данас доживели и што смо исписали у нашим срцима и у нашим душама.

Нека сте Богом благословени! Благодарим свима који сте дошли, а посебно нашој браћи архијерејима, уважној господи представницима државне власти, свима вама, браћо и сестре, који сте дошли са разних страна. Нека сте Богом благословени! Од сада је овај храм у Зворнику освећен и сваке недеље и празника можете доћи да се помолите Богу, као и у другим нашим храмовима широм Епархије зворничко-тузланске и широм Републике Српске.  Живели! Бог благословио и свако добро даровао!

Патријарх Порфирије: Без православне вере и Православне Цркве није могуће замислити Србина

– Ваша преосвештенства, драги владико Фотије, браћо архијереји, уважени драги председниче Републике Српске и данас посебним поводом овде присутни куме данашње славе и овог храма, господине председниче Владе Републике Српске, браћо свештеници, драга браћо и сестре одавде из Зворника и широм Републике Српске,

Данас је моје срце испуњено толиком радошћу и обасјано благословима Божјим овде у Зворнику да бих најрадије заједно са вама запевао, заиграо, грлио се дан и ноћ и избегавао да говорим било шта. Међутим, пошто добри обичаји налажу да у оваквим приликама кажемо понеку реч ја ћу само подсетити све вас овде присутне шта значи место на коме се налазимо.

Наиме, у давна времена један историчар и путописац забележио је како је обилазио многе крајеве и многе народе. Забележио је да је видео да сваки народ има неку своју посебност, има нешто специфично што га одваја од других народа, по чему се разликује од осталих. Такође је забележио да постоји нешто по чему су сви народи исти, тј. да имају једну заједничку чињеницу, а то је да сваки народ има одређено место на коме се моли Богу, место на које долази и обраћа се Богу ради добра свога, ради добра својих ближњих и за добро свих људи. И ево, браћо и сестре, данас смо осветили храм посвећен Пресветој Богородици. Осветили смо православни храм и то само један у низу од оних  храмова које је наш народ посвећивао живом Богу Христу од кад знамо за себе. Од кад јесте оно што јесте, од кад себе назива Србин Србином и Српкиња Српкињом, од тог тренутка и Србин и Српкиња, васцели српски народ дише православним плућима, мисли православним умом, гледа православним очима, слуша православним ушима и његово срце куца православном Црквом, куца Христом. Од кад знамо за себе место на коме се молимо Богу као српски народ посвећено је Господу Исусу Христу. Од кад зна за себе Србин зна да је православни хришћанин. Он зна и Јеванђеље Христово и зна себе да је део Православне Цркве. Зато ми знамо да као што је човек без душе леш, тако је и свака српска заједница, свако српско место и свако српско насеље које у себи нема храма мртво насеље. Оно може бити да споља има обрисе и форму, али оно не живи истим откуцајем православног срца којим је почело за нас да куца срце Светог Саве и кроз толике свете до наших дана. Православна вера и Православна Црква је оно што нас је обликовало кроз векове, што нас је чувало кроз векове. Православно је и оно чиме смо ми рађали плодове духовне културе кроз векове. Без православне вере и Православне Цркве није могуће замислити Србина. Тамо где нема православне вере, а постоје они који себе зову Србима у најмању руку, они нису у правом смислу те речи потпуни или нису у правом смислу те речи наследници Светог Саве. Има данас таквих који виде Цркву као орган, као оруђе које треба да послужи у остварењу некаквих личних, групних, али у сваком случају циљева који немају везе са суштином живота.

Браћо и сестре, овде у Зворнику ми најбоље видимо шта је то Црква. У Цркви смо једно. Било је времена када смо губили своје државе, било је времена када смо живели у различитим државама. Таква је ситуација и данас, али православни српски народ и када није имао своју државу живео је пуним плућима, јер је живео Црквом својом и православном вером. У временима када је подељен у много држава, поред много тога што је заједничко, постоји и заједнички корен, заједнички темељ и заједничка круна и то јесте православна вера. Синоћ сам поменуо да о томе сведочи Зворничко-тузланска митрополија, заправо Зворничко-сребреничка митрополија која постоји од 1232. године. Она постоји од самих почетака када је Свети Сава добио аутокефалију. Понављам, та Епархија је најпре имала своје седиште овде у Зворнику, па у Сребреници и протезала се до Ужица. Није било тог зида, није било те планине и те реке која је могла да раздвоји јединствену Српску Православну Митрополију зворничко-сребреничку која се одавде до Ужица простирала. Један те исти народ је живео на тим просторима и био је један и јединствен. Зато и данас, браћо и сестре, имајмо на уму да многи покушавају да нас деле, да поделе наше личности, да поремете вредности на којима смо расли, да поремете наш начин живота. Желе да нам наметну  и кажу: ниси оно што јеси и не треба да будеш оно што јеси, него треба да се одрекнеш свега свога и да постанеш нешто, грађанин неке земље у којој ти ништа није гарантовано. Дакле, најпре многи кроз своје идеје и идеологије присилно хоће да поделе православно биће нашег човека, а онда хоће да нас поделе као народ. Хоће чак да постигну да устане један део против другог дела народа. Као да у једном организму може да постоји дисхармонија, да око функционише супротно уху или срце супротно плућима. У једном организму све треба да је у хармонији, све се слаже, све је једно и јединствено. И у нашем народу, браћо и сестре, без обзира што данас живимо у многим државама и на многим континентима, свугде где је Србин и где год да се налазио брат је другом Србину где год да се налазио. И онај из Америке нас овде у Зворнику осећа својима, својом браћом и сестрама, зато што постоји један те исти крвоток, једно те исто дисање, исти откуцај срца, а то је наша православна вера и наша Православна Црква. Зато сам данас, браћо и сестре, срећан и благодаран Богу што смо овде у Републици Српској одавно  дошли до такве спознаје. Сви заједно без обзира ко је на ком месту, да ли је неко на послушању своме у својој Цркви, да ли се бави земљорадњом, или има неки занат, или ради у државној служби, или је на државној функцији, сви заједно смо осетили да је крвоток који нас чини живима и срце које нам даје живот у нашем народу Православна Црква. Зато сам сигуран, не знам тачан број, да нема народа и простора на земљином шару, бар у наше време, да је толико храмова подигао у славу Божју као што је и овај храм посвећен Пресветој Богорорици. И овде сте сви ви, браћо и сестре, колико је ко могао учествовао у изградњи храма, пре свега молитвом, а онда и својим прилозима, али и локална самоуправа, председник општине, па Република Српска, председник Републике Српске са својим сарадницима, али и они који су из ових крајева отишли негде далеко. Сви су уложили макар једно Господе помилуј и једну лепту да добијемо овакав диван храм. Сви ви разумете да без храма насеље не живи пуним плућима.

Нека вас све Господ благослови молитвама Пресвете Богородице. Њу данас славимо. Она је почетак нашега спасења, Она је почетак свих других празника хришћанских, благословена међу женама, Она је храм Духа Светог, Она је чувар и понос жена, Она је сестра и мајка свих нас. Пресвета Богородица је својом вером показала који треба да буде наш пут. Она је постала то зато што је имала чисту веру, истинско и до краја поверење у Бога тако да је Господ кроз Њу могао да дође у наш свет и да постане један од нас. Нека вам је срећан и благословен празник! Честитам и славу куму данашње славе и ономе који је поред многих помогао да овај храм овако изгледа, као и многи храмови широм Републике Српске. Хвала на помоћи и прилозима! Хвала председнику општине и садашњем и прошлом, јер свако је на свој начин разумео све што сам говорио и допринео да се данас овде саберемо и да осветимо овај храм.

Браћо и сестре, нека Господ свима вама да пре свега радост, здравље, мир у души и међусобну слогу да се слажете. Иако знамо да смо сви различити, свако треба да учини напор да прихвати оног другог не само са лепотом и врлинама, него и са недостацима. Да муж буде спреман да читавог себе да за своју жену, а и жена да буде послушна мужу своме, Христа ради, као што је и Црква послушна Христу, као што је и Богородица послушна Богу. Онда када градите ту и такву атмосферу између себе, не бојте се за своју децу. Нажалост имамо и то неретко да се бракови распадају и одвајају. Знајте да је за децу сваки распад брака као операција на срцу детета без анестезије. Не можемо да избегнемо тај крст, али да се молимо Богу, да се Њему обраћамо за помоћ да имамо слогу међусобно, у породицама, у комшилуку, село са селом, град са градом, да будемо једно, али једно ради добра и ради врлине, Христа ради. Када будемо једно нећемо имати никаквог страха, нико нас неће моћи завађати и делити, имаћемо један јединствени организам који ће само тада моћи да истински поштује и признаје другог и другачијег, јер овде смо упућени и на другог и другачијег. Не можемо очекивати да можемо разумети тамо неког далеког по унутрашњем опредељењу и по другим димензијама уколико нисмо једно у себи и са собом. Зато, браћо и сестре, да сте благословени молитвама Пресвете Богородице и нека Бог да да се виђамо што чешће и овде, на овом месту, али исто тако и преко Дрине, и широм Републике Српске, и у читавој Босни и Херцеговни, у Црној Гори, у Даламцији, и на Косову, у Македонији, у Америци, у Европи, да се сабирамо у својим храмовима где год да нас има. Живели на много година! Господ нека благослови! Честитам још једампут куму славу. Нека Господ благослови и да њему мир, радост и снаге да носи свој крст, али и да носи и крст свих нас, а и ми заједно са њим да носимо његов крст. Нека Господ благослови. Живели на много година!

Најновије вести