Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је на празник Светих Вере, Нада, Љубави и мајке им Софије свету архијерејску Литургију у древној немањићкој задужбини манастиру Тавни.

Саслуживали су умировљена господа епископи Константин и Георгије (Ђокић), протојереј-ставрофор Љубомир Ђокић, архијерејски намесник угљевичко-јањски протојереј Александар Тешић, протођакон Немања Спасојевић и ђакон Младен Јовић. Том приликом, епископ Фотије је беседио:

– ​Ваша Преосвештенства, високопреподобна мати Игуманијо, драге сестре, драга децо одслужили смо свету архијерејску Литургију, нас тројица владика, у манастиру Тавни, немањићкој светињи, што је велики благослов. Велики је и празник – Свете Вера, Нада, Љубав и мајка им Софија. То је диван породични црквени празник који указује на светињу породице, али указује и на то када је у историји било потребно бити мученик и страдалник за веру Христову. Вера је имала девет, Нада десет, а Љубав дванаест година. Оне су пострадале као одрасли људи, као одрасли мученици. Истјезаване се свим мукама али се ниједног тренутка нису поколебале. Мајка их је приликом страдања непрестано укрепљивала да истрају у свом мученичком подвигу. То је пример праве мајке, праве мудре мајке која од своје деце прави мудре девојке, прави мудре људе. Мудре девојке су, чули смо из данашњег јеванђеља, оне које мисле на сусрет са Жеником, на Други долазак Христов и на Суд Божји. То су мудре девојке, то су мудри људи. Непрестано им је вечност на уму. Немудри су они који живе само у оквирима овога света. Од данас до сутра. Нити се Бога боје нити се људи стиде. Живе како их срце и жеље воде. Живе на нивоу инстикта, на земаљском острашћеном нивоу. Док са друге стране мудри људи свлаче са себе старога човека, старога Адама и животом у Христу кроз свету тајну крштења и друге свете тајне Цркве, обуку се у Новог Адама и тако богодолично живе Царство Небеско већ сада у историји. Наш патријарх Павле, кога су многи још за живота сматрали светим човеком, имао је пут врлине којим је ходио од мученичког Косова. Био је 35 година на распетом Косову. Тихо је тамо сведочио. Писао о страдању и прогонима. Писао о нападима на манастире, одузимању имовине манастирске али није имао ко да чује. Данас смо остали до тога да је остало врло мало Срба, а и они су непрестано прогоњени и нападани чему и сами сведочимо. Заиста је ‘Косово наше грдно судилиште’ како је говорио наш велики песник Његош. Тако је било, тако ће бити и јесте данас. Како ћемо се ми, данашње генерације односити према томе, да ли као Милош Обилић који ће покушавати на овај или онај начин да брани Косово, или као Вук Бранковић који ће се сакрити за Голеш планину и гледати своја посла мислећи: Земаљско је царство сигурно, а небеско није баш. Цар Лазар је на Косову за Србе изабрао Небеско Царство и вечни живот. Дај Боже да идемо тим путем. Путем цара Лазара, путем косовских мученика, путем светих Немањића. Овај манастир је Немањићка обитељ која нас непрестано води тим путем. Путем крстоносним, али благословеним и спасоносним.

Молитвено сабрање је било повод за још једну духовну радост, јер је сестра Надежда (Ђокић) припремила славске дарове поводом свог имендана који је прославила у благословеном окружењу у ком борави већ више деценија.

По завршетку свете Литургије епископ Фотије је освештао нови гостински конак у комплексу манастира за који су темељи освештани у мају ове године. Заједно са верним народом светој Литургији је присуствовао начелник Угљевика Василије Перић.

Извор: Епархија зворничко-тузланска