Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки господин Методије служио је у двадесету недељу по Духовима, на празник Светог апостола Јакова и Светог деспота Стефана Српског, 22. октобра 2023. године, свету архијерејску Литургију у цркви Светог пророка Илије, у Растовцу код Никшића.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Крушић, протојереј Никола Маројевић и архиђакон Јаков (Нинковић) уз молитвено учешће вјерног народа.

Сабранима се речју литургијске проповеди обратио Преосвећени епископ Методије, подсетивши да се мјесто на којем су се сабрали зове зборна главица, како народ назва благословено узвишење, изнад овог питомог и богатог поља:- Народ који се овдје сабирао одвајкада, посебно кад су се ослободили ови крајеви и град од Отоманске империје, па добивши војнички дио из племена Ћеклића, дошла братства и настанила се и онда на овом најљепшем узвишењу подигоше цркву свом заштитнику Светом пророку Илији тесвићанину, који је, слично овом узвишењу на гори Хориву, молио се Богу и највећа чуда чинио, чак је и мртве оживљавао.

На данашњи дан чита се Јеванђеље васкршње, које исто говори о оживљавању чудесном сина јединца једне уцвијељене и несретне жене, удовице из града у близини Назарета, који се помиње једино на том мјесту у јеванђељу по Луки, по имену Наин. Када је Господ са својим ученицима и мноштвом народа ишао ка том граду, а по свом божанском предзнању, сигурно, знајући каква се несрећа десила у том мјесту. Испред капија града затекли су поворку у којој су носили сина јединца жене која више никога није имала, муж јој је умро, а сада беживотно тијело њеног сина јединца носе на одру, рекао је Владика.

Додао је да Исуса нико није звао да нешто каже или учини, него је сам пришао несретној поворци, тужној и жалосној:

-Било их је много у тој поворци, јер су ишли иза те жене, саосјећајући њену дубоку бол и тугу. Поред тога што је све изгубила, тада у првом вијеку нове ере, жена која све изгуби допадне у такав друштвени, социјални статус да је скоро немогуће да сама зарађује за хљеб и препуштена је на милост и немилост друштва у коме се налази, и њен биолошки опстанак и егзистенција. Незамисливо је да нешто теже може човјека запасти од те троструке несреће. Господ прилази одру непозван, рекавши прво њој: Не плачи, жено, да је утјеши, а онда, додирнувши се одра, рекао је момку: Теби говорим, устани!“, бесједио је Његово Преосвештенство, наводећи да је много људи тада ишло за Исусом, а такође и много људи за том несрећном женом из града Наина, а двије ствари је учинио Господ.

Прво, Он се онечистио додирнувши се одра покојника, јер се по обредном јеврејском закону не треба и не смије додиривати одар на коме лежи покојник. Он, Који је небројено пута до тада прекршио прописе земаљске, религијске, обредне, ритуалне да би оно што је најважније и најпотребније учинио, а то је да помогне неком човјеку, јер је увијек стављао човјека и прије суботе, у којој је исцјељивао кљасте и убоге, хроме, глуве и нијеме, затим добијао приговоре зашто то чини у суботу пошто је у суботу забрањено било шта чинити. Онда се и овдје дохваћа одра и позива покојника да устане и оживи.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка